Pedijatrijski tehničar u KBC-u " Dr Dragiša Mišović" Marko Obradović je za Yumamu otkrio koje nedoumice najčešće imaju novopečene majke i na koji način da se adekvatno izbore sa problemima tokom dojenja.
Dojenje na svaka tri sata?
Mame se često savetuju da, iako doje, naviknu dete da jede na tri ili četiri sata. Kako kaže, uobročavanje nije dobra odluka.
“Obroke bi trebalo uvoditi sa nemlečnom ishranom. Kada je reč o isključivom dojenju, decu bi trebalo dojiti na svaki zahtev. Podoj nema ulogu samo u hranjenju i pogrešno bi bilo tempirati dojenje samo zbog pretpostavke da bi beba trebalo da jede na određenu satnicu”, istakao je Obradović.
Prestanak dojenja zbog "slabog mleka"
Često čujemo da mame govore kako im je mleko slabo i nekvalitetno. Marko je istakao da ta tvrdnja nije tačna, ali da je često razlog zbog koje majke pokleknu i pređu na dohranu. “Pojam slabog i jakog mleka uopšte ne postoji u kategorizaciji majčinog mleka. Istina je da postoje razlike u sastavu mleka koje zavise nekad od ishrane majke, doba dana i slično. Nažalost postoji previše prepreka na koje majke nailaze. Ako moram da izdvojim- pritisak okoline je uglavnom nepremostiva prepreka”, rekao je Marko.
Vežbanje i dijeta tokom dojenja
Otkrio nam je da li je i u kojoj meri zdravo trenirati i vežbati tokom dojenja, kao i da li dijete imaju uticaj na kvalitet i produkciju mleka.
“Fizička aktivnost je svakako jedna od osnova zdravog života tako da umeren trening može čak i pomoći produkciju mleka. Naravno, ne bi trebalo preterivati. Posebni režimi ishrane mogu uticati na produkciju mleka, ali ukoliko je dijeta pažljivo konfigurisana uglavnom nema prevelike štete. Restriktivne dijete zarad smanjivanja kilograma se svakako ne preporučuju”, istakao je naš sagovornik.
Ishrana majke i dojenje
Obradović kaže da majke često pomisle da je beba gladna, čim stavlja prste i šake u usta.“Iako će majčinski instinkt govoriti da jeste, ipak je istina da šake u ustima ne ukazuju uvek na glad”, ističe on i dodaje da majke često izbegavaju začinjenu hranu i namirnice kao što su pasulj, grašak... tokom dojenja misleći da one imaju uticaj na ukus mleka i da šteti bebi.
“Istina je da beba kroz mleko dobija i deo hrane koju njena majka konzumira. Ovo naravno ne znači da dete dobija umanjen obrok koji samostalno vari, pa zato nema potrebe izbegavati niti jednu namirnicu. Ipak, neumerenost u začinjavanju hrane može zaista imati kontraproduktivne efekte pa ne bi trebalo preterivati. Sve namirnice su dozvoljene u toku perioda dojenja i nema potrebe isključivati ih unapred”, kaže Marko.
Štrajk dojenja i skokovi u razvoju
Obradović ističe da su za majke skokovi u razvoju i štrajk dojenja veoma frustrirajući periodi kada neretko posegnu za flašicom misleći da nešto nije u redu sa mlekom. On je posavetovao kako najlakše prevazići ove izazovne faze.
“Skokovi i štrajkovi su povremene faze promene ritma sisanja. Kod skokova u razvoju deca iznenada povećavaju broj podoja uz nalete plača i nervoze, dok kod štrajka dete odbija podoje redovnim terminima i prihvata ih samo kada je pospano. Prevazilaženje ovih faza može predstavljati izazov za majke jer traži dosta prilagođavanja, ali je najbitnije biti uporan i istrajan u dojenju na zahtev i eventualnom pražnjenju dojki i nalaženju rešenja za umirivanje bebe”, ističe Obradović.
Edukacija budućih mama je ključna
Kako kaže Marko, uzrok mnogih problema je to što se buduće mame ne informišu na vreme i na pravi način kada je u pitanju dojenje.
“Prva greška je to što se žene nažalost ne edukuju u toku trudnoće. Period trudnoće je pravo vreme da se upoznaju sa osnovnim preporukama kod dojenja, ali nažalost mali broj žena koristi ovo vreme za to. Ogroman procenat našeg stanovništva nema svest o značaju dojenja i zato izostaje prava podrška unutar porodice i okoline. Moj savet- Krenite da učite o bebama i dojenju još u toku trudnoće jer će Vam to biti veoma dragoceno znanje”, istakao je naš sagovornik.
(Yumama)