Kada se tek rode bebin plač je prvi vid komunikacije sa roditeljima i predstavlja pravu radost.

Međutim, nakon što prođe nekoliko nedelja glasan i konstantan plač ukazuje da bebi nešto smeta, što roditeljima predstavlja pravi stres posebno noću.

Koliko god ta faza bila iscrpljujuća posebno za mame, novo istraživanje pokazuje da je beba jako pametna.

Bebe najviše vole biti budne od 18 sati do ponoći

"Postoji veza između razvoja, intelektualnih postignuća i budnosti tokom noći", objasnio je Petar Fleming, profesor za zdravlje novorođenčad i razvojnu psihologiju.

"Ljudski potomci nisu stvoreni da spavaju duži period. To nije dobro za njih, a nema apsolutno nikakvih dokaza da postoji bilo kakva koristi ako dete spava dugo i dosledno. Ovo možda nije ono što većina roditelja želi čuti", objašnjava.

"Bebe vole obično spavati tokom dana, a od 18 sati do ponoći je vreme kad najviše vole biti budne",naglašava profesor uz napomenu da bebe u tom periodu imaju najveću pažnju roditelja.

" S biološkog stanovišta ono što beba radi je potpuno normalno i jednostavno se ne uklapa u naša očekivanja u 21. veku", kaže dalje.

Deca treba da budu u blizini svojih roditelja

Američko udruženje za medicinu spavanja (AASM) navodi da postoji preporučena količina sna u jednom danu (uključujući popodnevno spavanje) za decu prema određenom uzrastu

Bebe (od 4 do 12 meseci) - 12 do 16 sati

Dete od prve do druge godine - 11 do 14 sati

Dete od treće do pete godine - 10 do 13 sati

Diete od šeste do dvanaeste godine - 9 do 12 sati

Američko udruženje tvrdi da adekvatno spavanje deci pomaže kod fizičkog i emocionalnog razvoja i poboljšava pamćenje, pažnju tokom učenja.

Deca tokom spavanja treba biti blizu svojih roditelja

"Ako se vratimo evolucijski nazad u našu istoriju, bebe su svoje vreme provodile u bliskom i stalnom kontaktu sa svojim mamama i bile su stalno nošene bez obzira na kretanje", kaže dalje.

"Spavaju kad treba da spavaju, a budne su kad moraju biti budne, ali stalno su sa svojim mamama i to olakšava dojenje", dodaje profesor.

On ide do te mere da kaže da je zajedničko spavanje način na koji se roditelji trebaju ponašati, a da dokazi upućuju da se rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčadi povećava kada bebe spavaju u odvojenoj sobi.

"Ideja da je deljenje prostora za spavanje s bebom krivo i nenormalno ili neobično je totalna glupost", konstatuje profesor Fleming.

(Yumama)