Kristin Strajd primenjuje korisnu praksu za čuvanje dragocenih sećanja, uspomena na period kada su joj deca bila mala.
“Kada sam naletela na prvi izgubljeni zub moje najstarije ćerke koji sam sklonila na čuvanje, moja prva reakcija je bila da ustuknem. Zubi, posebno prednji, nisu tako lepi. Oni su oštri, beli i pa, to su delovi tela! Ali očigledno nisam želela da ga bacim, pa sam sledila taj moćni instinkt koji je univerzalan za majke i odložila sam ga u fioku. Međutim, kada sam ga ponovo ugledala to me je navelo da razmislim o procesu odlučivanja o tome koje bebine uspomene da zadržim - a šta da ne čuvam. Zlatno pravilo engleskog arhitekte, dizajnera i umetnika Vilijama Morisa delovalo je prikladno: „Nemojte ništa da čuvate za šta ne znate da li je korisno ili samo verujete da je lepo.“
Pa, zub je po tim pravilima bio smeće.
Pregledala sam svoje druge uspomene na bebu. Plastične bolničke narukvice koje sam zadržala (drogocene su mi i tako su male) nisu korisne, a ja se spremam da ih bacim (samo ne odmah!). Prelepe su mi lokne bebine kose koje sam isekla pre prvog šišanja. Lepe su i čestitke i odštampani mejlovi čestitki koje smo dobili kada se svaka devojčica rodila, tako da i to čuvam. Zadržala sam lepu odeću koju je neko poklonio mojoj najmlađoj ćerki, koju ona zapravo nikada nije nosila, tako da je verovatno vreme da je poklonim. Imam i male pletene patofnice koje je moja majka mukotrpno isplela i prelep vuneni šal koji je ručno isplela moja baka: zadržaću sve to.
Ovih dana, stvaranje umetničkih uspomena iz perioda trudnoće i detinjstva je industrija sa ogromnim rastom. Možete organizovati umetničko fotografisanje pre porođaja, dobiti bronzani ili srebrni odliv vašeg trudničkog stomaka, ruku, stopala i otiske prstiju vaše bebe. Možete da poručite nakit po meri napravljen od vašeg majčinog mleka i 3D modela vašeg novorođenčeta, ili čak vaše nerođene bebe...
Volela bih da znam gde će te uspomene da završei za 30 godina? Ili koliko dugo držite jastuk sa odštampanom ultrazvučnom slikom, vašeg sada 30-godišnjaka? Sigurno bi se svako zgrozio na jastuk sa slikom fetusa na njemu."
Evo nekih uspomena koje su neke mame sačuvale:
- Imam kutiju nezaboravnih odevnih predmeta koje je svako dete nosilo, koje planiram da im pretvorim u prekrivač kada pođu na fakultet.
- Ćebad za bebe, čarape i kapice
- Slike sa ultrazvuka.
- Zadržala sam mali komad flisa koji je bio s njom u inkubatoru sa mojim mirisom, iz vremena kada je bila na intenzivnoj nezi.
- Ispis CTG-a. mojih poslednjih nekoliko kontrakcija.
- Audio snimak otkucaja srca na ultrazvuku
- Crveni jesenji list, sa našeg prvog izlaska iz bolnice i kusur koji nam je dao taksista kada nas je ostavio kući posle bolnice.
- Kapa koju bolnica daje novorođenčadi – moja ćerka je božićna beba, a mala ručno pletena crveno zelena kapica je za mene blago.
- Novine od dana njegovog rođenja – da vidite šta se dešavalo u svetu, a i da su novine postojale!
- Osušeni pupčanik u koverti.
- Ogrlica sa zrncima majčinog mleka u privesku jer sam bila toliko emotivna zbog prestanka dojenja.
- Beležnica u kojoj smo obeležavali njegove pokrete po satu u materici i gde smo birali i pravili izbor imena.
- Prva slika mog sina koju su medicinske sestre napravile za mene.
BONUS VIDEO