Strahovi su pirodni deo razvoja kod dece. Iako ih roditelji uglavnom primete kasnije, psiholozi objašnjavaju da postoje dva sa kojima se bebe rađaju. To je strah od glasnih zukova i pada. U ovoj fazi, one ne mogu dovoljno precizno da razlikuju predmete da bi se uplašile gledajući ih. Međutim, glasni zvukovi ili refleks strepnje, kao i pad poznat kao Moro refleks javljaju se od rođenja i nestaju oko 5-6 meseca.
Kraj prve godine, bebe obično počinju da shvataju koncept trajnosti objekta. One sada mogu da shvate da čak i ako objekat nije u njihovoj direktnoj liniji vida, on i dalje postoji. Sigurno ćete primetiti da ukoliko izađete iz sobe, beba će se uznemiriti ako se posle određenog vremena ne vratite, što znači da se javlja prvi stečeni strah od napuštanja. U uzrastu od godinu dana, odlazak od mame može izazvati anksioznost.
Kako je najbolje da reagujete ukoliko primetite ove strahove
Pre nego što napune godinu dana, deca se plaše stvari koje bi vam mogle izgledati trivijalno. Međutim ti strahovi su stvarni i treba da ih prihvatite kako biste znali kako da im pomognete. Psiholozi ističu da je najveće greška roditelja da tako malu decu nateraju da se suoče sa strahovima.
Na primer, vaša beba bi mogla da se plaši kućnog ljubimca zbog njegovog neprestanog lajanja. Bebi nikako ne pomaže ako je uporno stavljate u istu prostoriju odakle dopire jak zvuk. One tako male ne mogu tu buku da prevaziđu, tim postupkom samo možete da "zacementirate" strah od pasa duboku u psihu bebe. Najbolja preporuka je da beba samo otkriva sigurne zvukove, vremenom će se navići na buku kada oseti da je to normalan zvuk okruženja.
(Yumama)