Bebe koje se rode sa iščašenjem kukova moraju da nose pojaseve koji im pomaže da se kukovi vrate u svoje ležište. Iako njima ne predstavlja veliki problem i brzo se naviknu na svoj aparatić, svakom roditelju to deluje (bar na početku) izuzetno traumatično.
Iščašenje kukova pri rođenju pogađa jednu od 600 devojčica i jednog od 3.000 dečaka. Mama male Olivije ispričala je svoju priču o iščašenju kukova, u nadi da će dopreti do što većeg broja roditelja čije bebe se susreću sa tim. Želela je da pokaže da to nije traumatično koliko izgleda i da se vrlo lako sve može rešiti.
"Dobili smo potresnu vest da Olivija ima displaziju ili iščašenje kuka. Njen levi kuk je imao umerenu displaziju, dok je njen desni kuk klasifikovan kao teško iščašenje. Desni kuk joj se uopšte nije formirao, tačnije, bio je potpuno iščašen", rekla je na početku mama a zatim otkrila kroz šta su narednih dana prolazili:
"Sledećih nekoliko dana bili su u najmanju ruku neodoljivi. Olivija se prilagodila svom novom dodatku mnogo brže nego mi. Posle nekoliko meseci upoznavanja naše bebe, morali smo da učimo kako sve da radimo na drugačiji način. Pojasevi su morali da ostanu i kada joj menjamo pelene, nisam mogla da je mazim dok spava ili dok je hranim, otkrila sam da mogu da je obučem samo u prevelike kombinezone, a ne u slatku odeću kojoj sam se toliko radovala i jedva čekala da je obuče."
Proteza se skidala samo za vreme kupanja, a beba se u tim trenucima osećala vrlo slobodno, pa je prava muka nastajala kada je trebalo da je vrate.
"Olivija je volela svoje kupanje van proteze, ali je mrzela kada se završi i kada mora da joj se vrati aparatić. Borili smo se sa osipom od proteze i nemirnim noćima dok se navikavala na svoj novi položaj. Na kraju je sve postalo lakše i naš novi način života je postao normalan. Sada se smejemo tome koliko je menjanje pelena postalo normalno i na neki način smo voleli da nosi aparatić jer je držao njene noge podignute i sprečavao bilo kakvu eksploziju prilikom vršenja nužde."
Kada je napunila 7 meseci, Olivija je išla na kontrolu na kojoj su roditelji dobili sjajne vesti. Njeni kukovi su se toliko poboljšali da je mogla da izađe iz proteze.
"Dijagnoza displazije kuka može biti zastrašujuća, poražavajuća i velika promena u životu, ali je neverovatno koliko brzo će se porodica prilagoditi na sve. Otkrili smo da se o tome ne govori puno i pošto nikada nismo čuli za displaziju kukova, u početku smo se osećali izolovano. Međutim, mnogo je porodica koje prolaze kroz isto putovanje, a grupe za podršku su nam mnogo značile jer je drugačije kada se saveti i podrška prikupljaju od onih osoba koje iz prve ruke znaju šta osećate", zaključila je Olivijina mama.
Zašto nastaje iščašenje kukova?
Etiologija urođenog iščašenja kuka nije dovoljno upoznata. Labavost i insuficijencija kapsule i pratećih ligamenata su osnovni faktor u patogenezi tipične luksacije kuka. U prošlosti se mnogo polagalo na primarnu displaziju acetabuluma, ali se sada misli da je to rezultat a ne uzrok iščašenja kuka. Genetski faktori, intrauterina malpozicija i faktori okoline imaju svoju ulogu.
Kako se otkriva iščašenje kukova?
Iščašenje kuka novorođenčeta se utvrđuje Ortolanijevim testom koji se bazira na repoziciji dislocirane glave u čašicu. Početni položaj deteta za utvrđivanje ovog znaka je isti kao kod Barlowljevog testa, s tim da se polazi od nultog položaja – potpune adukcije ka postupnoj abdukciji kukova sa pritiskom srednjeg prsta na veliki trohanter. Repozicija glavice preko zadnje ivice čašice manifestuje se zvučnim ili taktilnim fenomenom, što se označava kao pozitivan znak iščašenja kuka.
Ograničenje abdukcije, naročito nesimetrično, može biti znak iščašenja kuka, ali ovaj znak nije specifičan za luksaciju. Prelazak labavih kukova u kukove sa ograničenom abdukcijom upućuje na progresiju mane.
Svako novorođenče treba da se podvrgne kompletnom ortopedskom pregledu radi otkrivanja urođenih mana lokomotornog aparata i trupa. Posebnu pažnju zaslužuju deca rođena karličnim položajem i novorođenčad sa pozitivnom porodičnom anamnezom.
Lečenje iščašenih kukova:
Rana dijagnostika (ultrazvk) iščašenja kuka obezbeđuje blagovremenu terapiju. Cilj lečenje je redukcija i održavanje glavice u čašici do normalizacije stanja. Optimalno lečenje se započinje u periodu neonatusa ili, barem, u periodu ranog odojčeta. Kad postoji kontraktura mišića, postupnom trakcijom se postiže repozicija, a reponovani kuk se održava u nekom od aparata. Najšire se upotrebljava Pavlikov aparat zbog najmanjih komplikacija. U upotrebi je i Hilgenreinerov aparat, Freljino jastuče, a u teškim slučajevima i gipsana imobilizacija. U starije dece je veći neuspeh konzervativnog lečenja zbog fiksiranosti mane i postojanja anatomskih prepreka, pa se mora pristupiti hirurškom lečenju. Hirurška intervencija ima svoje indikacije, optimalno vreme i kontraindikacije, pa pri izboru treba poći od konkretnog slučaja i dati prednost onoj intervenciji koja će dati najbolji rezultat.
(Yumama)