Svaki roditelj ima opravdan strah da mu dete ne proguta neki predmet. Što su deca manja to je problem veći, a gušenje je ozbiljno stanje koje zahteva hitnu intervenciju.
Pre svega treba prepoznati simptome gušenja
- Dete naglo počinje da se bori za vazduh
- Ne može da plače, govori ili da ispušta bilo kakav glas iz sebe
- Lice počinje da mu plavi
- Hvata se za grlo ili maše rukama
- Izgleda kao da je u panici
- Oči su mu razrogačene
Šta nikako ne smete da radite?
Retko koji roditelj sa sigurnošću može pravilno uraditi Hajmlihov zahvat (s leđa da uhvatite dete ispod dijafragme i izbijete mu vazduh).
Ako niste sigurni kako se on radi, ni u kom slučaju nemojte ni pokušavati, jer može ozbiljno da naškodi detetu koje se guši.
Nemojte pokušavati da detetu iz usta izvadite predmet koji izaziva gušenje.
Samo u slučaju da se predmet koji sprečava disanje dobro vidi toliko da može dobro da se uhvati, on se sme vaditi rukama.
Šta raditi kada se beba zagrcne korak po korak:
Prvi korak
Okrenite bebu na stomak i postavite na svoja kolena ( sa glavom i grudima malo ispod nivoa kolena) i lupkajte je između lopatica. Ovo je prvi i osnovni korak, koji smo ponovili već par puta, ali jako je važan! Važan je zato što samo okretanje u ove položaje može da oslobodi disajne puteve, a lupkanje dodatno pomaže da se zakrčenja pomeri i iscuri ili ispadne napolje.
Drugi korak
Ako beba i dalje ne pokazuje znake poboljšanja, okrenite je na leđa i polegnite na tvrdu podlogu. Postavite prste na njene grudi na sredini u poziciji malo nižoj od bradavica. Pritisnite 5 puta brzo. To može pokrenuti dijafragmu i sama pluća da izbace vazduh i time oslobode disajne puteve.
Ukoliko ni ovo ne pomogne obavezno pozovite hitnu pomoć, zatražite da neko pozove a vi nastavite dalje:
Dok je beba na leđima, pognite joj glavu u nazad, otvorite joj usta i prstima zapušite nos, prislonite svoja usta na njena i dunite. Odmaknite se da taj vazduh izađe. To ponovite 5 puta.
Na ovaj način možete da nadomestite gubitak vazduha
Nastavite sa kompresijom bebinih grudi tako da jednom rukom pritisnete grudni koš tako da se povije na unutra zatim naglo pustite. To ponovite 30 puta.
Ponavljajte ovo dok ne dođe pomoć.
Ukoliko se beba nije onesvestila ali i dalje ima problem i nešto je guši, najefikasnije je da je namestite u položaj preko vaših kolena preko grudi, da je glavom na dole, i lupajte unutrašnjom stranom dlana između lopatica. Dodatno možete postaviti drugu ruku ispod grudnog koša, a iznad želudca i nastaviti lupkanje.
Ti udarci ne trebaju da budu snažni, ali ni blagi, mora da postoji sila da potera objekat koji ometa disanje ka napolje.
Neki roditelji kažu, iz svog iskustva da je takođe efikasno okrenuti dete naopačke. Uhvatiti ga za noge i okrenuti i malo protresti. Tada se često može desiti da se disajni putevi oslobode, ali ovo nisu metode koje su definitivno ispitane.
Dodatna stvar koju možete pokušati da uradite ukoliko je zagrcnjivanje hranom u pitanju jeste da pokušate da izvučete hranu prstom iz detetovih usta. Ovo možda neće zaustaviti zagrcnjivanje, ali će sprečiti da dete udahne veću količinu ili komad hrane. Okrenite dete na glavom na dole, prstom izbacite višak hrane i počnite da ga lupkate između lopatica.
Pogledajte video kako pravilno izvesti prvu pomoć:
Šta nikako ne smete raditi ako se beba zagrcne!
Nije dobro da dete koje se zagrcnulo podignete uspravno jer tada može da se desi da sadržaj propadne niže, odnosno dublje u disajne puteve i pogorša situaciju.
Nije dobro ni da dajete detetu koje se zagrcnulo vodu, jer takođe može samo pogoršati situaciju.
Ne vadite sadržaj koji ne vidite prstima, jer ako ga ne vidite dulje je u grlu, i možete ga samo potisnuti dublje i pogoršati situaciju.
Ukoliko niste sigurni šta treba da radite ili ste uradili sve što je potrebno ali vas je i dalje strah, pozovite lekara ili hitnu pomoć i poslušajte savete.
Ukoliko je zagrcnjivanje ozbiljno i dolazi do gušenja, obavezno odmah pozovite hitnu pomoć i reagujte na opisan način sve dok pomoć ne dođe.
Prevencija
Deca mlađa od četiri godine bi trebalo da izbegavaju hranu od koje mogu da se uguše. To uključuje koštunjavo voće, presnu šargarepu, tvrde kokice ili bombone.
Dok jede, dete bi trebalo da sedi mirno, uzima male zalogaje hrane i da ne priča i ne smeje se sa punim ustima.
Postarajte se da u detetovoj okolini nikad ne budu predmeti koje bi moglo da stavi u usta i izazove gušenje: baloni, delovi od hemijske olovke, novčići, perle, baterije...
Dozvolite detetu da se igra sa igračkama koje imaju sitne delove jedino uz nadzor odraslih.
(Yumama)