Da li ste razmišljali zašto uspavanke iz različitih delova sveta imaju skoro uvek isti ritam? Zašto ta usporena melodija deluje smirujuće na dete dok neka druga, takođe lagana kompozicija, ne može da ga uspava? Saznanja iz psihijatrije daju vrlo zanimljive odgovore na ova pitanja.

Uspavanka je veza deteta sa majkom, njegova "uspomena" na život koji je devet meseci provelo u stomaku, njegov povratak u period kada je osećao apsolutnu sigurnost. Specifične karakteristike svih uspavanki (ritam, ponavljanje, kratkoća, prisustvo relativno niskih frekvencija i pentatonska skala) identične su sa karaktaristikama zvukova koje fetus oseća dok je još u maminom stomaku (otkucaji njenog srca, pokretanje creva, disanje, pokreti materice itd.).

Uspavanke su sigurnost

Pevanjem uspavanki majka svoje dete podseća na intrauterine veze koje su među njima postojale i na taj način kod njega ponovo budi već poznati osećaj zaštićenosti i zadovoljstva. Zanimljivo je da i gregorijanski koral u našim duhovnim pesmama u sebi sadrži pentatonsku skalu.

Dakle isto kao i uspavanke. Ako ste se pitali zašto osećate mir i spokojstvo kad uđete u crkvu i slušate duhovnu muziku, to je zato što ste se "vratili intrauterino", u mamin stomak kada ste bili zaštićeni i srećni. U ovome je veliki terapijski potencijal uspavanki i naše duhovne muzike.

Zdravo bebo

Kontakt koji majka preko uspavanki ima sa detetom počinje pre trenutka njegovog rođenja. Pevajući uspavanke u toku trudnoće ona mu stavlja do znanje da je tu, da ga željno čeka. Posle rođenja beba ih prepoznaje, ona joj je jedina poznata stvar u svetu novih i nepoznatih iskušenja.

Na svetskom kongresu muzikoterapeuta u Parizu prikazani su kontinuirani ultrazvučni i spektografski snimci trudnoće u trenutku kada je mama svakoga dana svojoj bebi govorila "Zdravo bebo". Pokreti ploda u odnosu na majčinu frekvenciju glasa bili su različiti od pokreta koje je beba pravila kao reakciju na frekvencije glasova drugih osoba. Ti pokreti bili su drugačiji i od spontanih pokrete ploda , tako da su ih muzikoterapeuti tumačili kao "otpozdravljanje", kao specifičan odgovor na mamino »Zdravo bebo«.

Kasete nisu dobra zamena

Iako stalno govorimo o mamama, uspavanke nisu privilegije samo nas žena. I tatama je uspavljivanje "dozvoljeno". Ponekad u odsustvu roditelja, uspavanke pevaju babe i dede, sestre, braća ili dadilja. Iako ritual uspavljivanja tada treba da ostane isti (mesto, vreme, način) uspavanka bi trebalo da je drugačija. Kada maminu uspavanku zapeva baka, reakcija može da bude sasvim suprotna od očekivane. Mnoge majke snimile su uspavanke sa svojim glasom kako bi u njihovom odsustvu, uz pomoć kasete umirile dete. Iako u prvom trenutku ova "prevara" deluje domišljato i korisno, ona je za bebu veoma štetna, jer šalje dvostruku i lažnu poruku - ja sam tu i nisam tu.

Isto tako, nije dobro ni da se koriste kasete ili CD-i sa uspavankama koje izvode profesionalni pevači. Pevanje uspavanke nije samo pesma, nije samo glas određene frekvencije. To je miris majke, dah, toplota tela, telesni kontakt, ritam disanja, pogled koji miluje. Zovite to majčinskom ljubavlju ili centrom univerzuma, ali to ni jedan kasetofon ne može da zameni.

Uspavanke za samostalno uspavljivanje

Mama uspavanku treba da peva do trenutka kada dete počne samostalno da se uspavljuje. Najvažniji period za pevanje uspavanki je tokom prvih nekoliko godina života, kada se u velikoj meri kroz maminu ljubav i nežnost formira detetovo samopuzdanje.

Ponekad, dolaskom mlađeg brata ili sestre, ritual spavanja starijeg deteta može da bude ugrožen. Lišavanje maminog dodira i uspavanki uz komentar kako je on sada veliki za to, je najgore što u tom trenutku možete da uradite. Dete će se osetiti odbačeno, a bebu će proglasi za dežurnog krivca. Poznata pesmica, nežan dodir i poljubac ponovo će ga učiniti "bezbednim".