Beba hoće da hoda

Roditelji često potrebu deteta da se kreće tumače pogrešno i stavljaju ga u dubak, kako bi što pre naučilo da hoda. Ovaj postupak najčešće usporava razvoj samostalnog hoda, a dete ne ovladava ravnotežom, koja je neophodna za stabilan hod. Uz to, dete u dupku nepravilno hoda, oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu, što može da dovede do pojave deformiteta stopala.

Preranim postavljanjem na noge, kao i učenjem deteta da hoda sa držanjem za ruke, takođe se remeti njegov normalan motorni razvoj. Često roditelji iz potrebe da pokažu kako je njihovo dete napredno, oslanjajući ga o pod - izazovu refleksni hod.

Da bi dete prohodalo, neophodno je da neurološki sazri, na šta ne može da se utiče spolja, pa ovo učenje može da potraje mesecima. Naviknuto na uspravan položaj, a bez iskustva puzanja, dete će najverovatnije biti stavljeno u dubak. Na taj način, biće potpuno uskraćeno za prolazak kroz sve faze hoda, bez uspostavljene ravnoteže. Nakon prohodavanja će biti  nesigurno, zapinjaće o prepreke, često će padati bez oslanjanja na ruke.

Rizici preranog hodanja

Uspravljanje deteta koje nije spremno za to, beskorisno je, ali može da bude i opasno. Razvoj bebinih stopala nije završen njenim rođenjem. Koštano i hrskavičavo tkivo je i dalje mekano, mišići se tek formiraju, pa delovanjem spolja može da dođe do oštećenja i krivljenja, što se dešava pasivnim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda. Posledice mogu da budu: nepravilan razvoj stopala i kolena, a potkolenice pod težinom tela mogu da se iskrive, što na kraju dovodi do deformiteta kičmenog stuba.

Opušteno do prvih koraka

Dete najpre nauči da puzi. Zatim iz četvoronožnog prelazi u sedeći položaj, i obrnuto. Podiže se na kolena, i iz klečećeg položaja, uz pridržavanje - pravi iskorak jednom nogom, pa zauzima uspravan položaj. Tek nakon ovog, spremno je za prve samostalne korake. To se najčešće dešava između četrnaestog i šesnaestog meseca, sa tolerancijom i do četiri meseca. To znači da je sve u redu ako dete počne samostalno da hoda sa deset meseci, ali i ako se to desi u dvadeset i prvom mesecu. Jedino je važno da se roditelji ne mešaju previše i ne ometaju normalan motorni razvoj.

Uspostavljanje ravnoteže

Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda. I to najpre hoda uz pridržavanje za okolne stvari: prvo ide noga do noge, zatim noga ispred noge. Dete održava bočnu ravnotežu, prebacujući težinu, a na kraju uspostavlja ravnotežu napred-nazad. Ono će postepeno da smanjuje površinu oslonca, gegajući hod se polako gubi, a dete počinje da spušta ruke dole i sve više hoda kao odrasli. Kada napravi osam samostalnih koraka, može se reći da je prohodalo.

Sve ovo može da traje i po nekoliko meseci.

Možda još nije spremno

Roditelji greše jer nisu upoznati sa normalnim razvojem motorike deteta i njenim zakonitostima. Zato je neophodno  da se posavetuju sa fizioterapeutom, koji će da ih kroz odabrani program vežbi usmeri ka pravilnom motornom razvoju mališana.

Da bi se dete nesmetano razvijalo, nikako ga ne treba stavljati u prinudne položaje - za koje ono nije spremno, niti ga prerano stimulisati na aktivnost za koju nije zrelo. Za to postoje određeni uzrastni okviri. Ali, ne treba da brinete ako se vaše dete ne uklapa u njih, važno je da prođe sve faze razvoja utvrđenim redosledom.

Ako dete stalno pada

Ako dete vodite za ruku pre nego što je dobro savladalo hod, znatno ćete poremetiti šemu hoda i njegovu stabilnost, što može da se vidi kod dece koja svaki čas padaju, a roditelji hodaju iza njih raširenih ruku, pokušavajući da ih zadrže pre nego što padnu na nos.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut, Centar za  korektivnu gimnastiku