Hrabra mama podelila je svoje iskustvo dojenja bebe sa Daunovim sindromom i koliko je od samog početka ovo bilo kranje osporavano još u samom porodilištu, kako prenosi Business insider.
"Pet dana nakon porođaja i dijagnoze Daunovog sindroma, stajala sam u svojoj pidžami za dojilje i prilagođavala se našoj novoj lokaciji. Neonatolog me je pitala da li planiram da dojim — odgovorila sam potvrdno, na šta je ona rekla: „Ne očekuj mnogo“. Ne sećam se kako sam odgovorila, ali volela bih da sam imala drskosti da odgovorim: "Pa, nećemo mnogo očekivati ni od vas."
Mnogo puta bih volela da sam dobila odgovor kada su ljudi rekli neosetljive stvari. Obično to ne činim jer moram da se oslanjam njih da se brinu o mom detetu. Ipak, nisam dozvolila da ovaj komentar potkopa moju nadu da dojim."
Nisam jedina koju su odgovarali od dojenja
"Moj sin je moja druga beba i bila sam odlučna da imam bolji ishod dojenja nego sa svojom prvom bebom. Moje prvo dete, sada ima 7 godina, rođeno je u 29. nedelji. Njeno dojenje je bila borba od početka: nisam mogla da pokušam sve do mesec dana nakon porođaja, a kada smo je doveli kući, mogla sam da je dojim direktno dva puta dnevno. Ostatak vremena, uzalud sam se mučila da izdajam. Imala sam lak porođaj u 37. nedelji sa svojim sinom, a on je zaspao odmah nakon rođenja. Videla sam ga kako doji i nisam htela da dozvolim da nas komentari zaustave.
Ispostavilo se da nisam jedina koja je bila obeshrabrena da dojim, nakon detetove dijagnoze Daunovog sindroma. Prema Julia's Vai-u , skoro 30% majki beba sa Daunovim sindromom rečeno je da njihove bebe možda neće moći da doje. Sistematski pregled 16 globalnih studija o dojenju beba sa Daunovim sindromom zaključio je da se „prestanak dojenja povezan sa faktorima povezanim sa Daunovim sindromom može prevazići, većinu vremena, kroz višestruke intervencije“. Imala sam pristup mnogim resursima i konsultantima za laktaciju. Preporučene intervencije uključuju povećanu edukaciju za majke i pružaoce zdravstvenih usluga, efikasnu podršku zdravstvenih radnika u bolnicama i domovima i adekvatno okruženje za promovisanje dojenja u bolnicama.
Naš konsultant za laktaciju u bolnici postao je naš saosećajni saborac. Tim medicinskih sestara je podržao moju odluku i maksimalno olakšao dojenje. Posle nekoliko nedelja kod kuće, i dalje sam imao zabrinutosti oko svog snabdevanja. Zahvaljujući preporuci zajednice sa Daunovim sindromom, dovela sam konsultanta za laktaciju u našu kuću. Ovo je napravilo ogromnu razliku u poređenju sa konsultacijom u sterilnoj kancelariji jer smo bili u našem prirodnom okruženju. Pomogla je u pozicioniranju kako bi se pozabavila nižim mišićnim tonusom i boljom koordinacijom refleksa sisanja-gutanja-disanja tokom zastoja."
Verovanje u svoju intuiciju bio je pravi potez i učinio me je jačom majkom
"Nakon što mi je neonatolog rekao da ne očekujem mnogo, moj sin je dojio 10 meseci. Gledajući unazad, razmišljam o tome šta bi se moglo dogoditi da sam uzela te reči k srcu. To vreme odmah posle porođaja bilo je prepuno uskovitlanih emocija, briga nagomilanih na nedostatku sna, a dijagnoza je samo pojačala emocionalni vrtlog. Mogla sam lako odustati i potencijalno propustiti priliku da dojim. Ovo iskustvo je stvorilo snagu koja me još uvek služi i biće mi važna do kraja života kao majke deteta sa Daunovim sindromom: ovo ne bi bio poslednji put da neko pogrešno pretpostavi sposobnost mog sina. Ovo iskustvo je ojačalo moju intuiciju , osnažilo me da se zalažem za sebe i svog sina, i, što je najvažnije, naučilo me koliko je važno slediti vođstvo svog sina, a ne tuđa očekivanja."
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO