Osim genetske predispozicije, veliku ulogu u nastajanju alergije na digestivnom traktu ima i sastav crevne flore.

Ovo oboljenje se manifestuje: prolivom, povraćanjem i/ili nenapredovanjem, pa čak i gubitkom u telesnoj masi. Pošto se radi o hroničnoj bolesti koja vodi u tešku pothranjenost, sa brojnim komplikacijama koje mogu da ugroze život deteta, ispitivanje i lečenje se sprovodi u bolnici.


Ovaj problem je mnogo češći nego što se misli, pa je od neprocenjive važnosti da se beba od prvog dana života hrani isključivo majčinim mlekom, pa do navršenog četvrtog-šestog meseca. Kao i da do kraja prve godine ne dobija drugu vrstu mleka.

Za odojčad čije majke nemaju mleka, naročito ako u porodici postoji atopija, preporučuju se hipoalergijske mlečne formule (nose oznaku HA), jer im je belančevinski sastav mnogo manje alergogen nego kod standardnih formula.

Industrija se potrudila da proizvede formule koje osim hranljive vrednosti imaju i biološku vrednost, pa se na tržištu pojavljuje sve više onih koje sadrže probiotike (žive «dobre» bakterije) i prebiotike (šećere kojima se te bakterije hrane). U njima ima i brojnih drugih sastojaka koji povoljno utiču na imunitet novorođenčeta i odojčeta. Kravlje mleko, kao naročito alergogeno, nikako ne treba davati u prvoj godini života.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar