Prva godina u životu deteta podrazumeva period najintenzivnijeg razvoja. Vrlo često se na nalazima lekara roditelji susreću sa pojmom praćenje psihomotornog razvoja. Sam pojam ukazuje na važnu činjenicu da su motorni, psihički i govorni razvoj tesno povezani, odnosno da utiču jedan na drugi.

Pregled fizijatra podrazumeva najpre posmatranje spontanog kretanja deteta: da li je stabilno u položaju na leđima, kako se okreće sa leđa na stomak, kako se oslanja u položaju na stomaku, da li može samostalno da pređe u sedeći položaj, da li puzi, ustaje, hoda... Pritom se posmatra kakva je kontrola glave i trupa u odnosu na silu gravitacije, kako se dete igra, da li su mu šačice otvorene u osloncima i u igri, da li koristi obe ruke kada se igra ili jednu više od druge.

Naravno, na samom početku pregleda je važno uspostavljanje dobrog kontakta između deteta i ispitivača: da li i koliko dugo dete uspostavlja kontakt očima, kako prati ispitivača ili ponuđenu igračku - na obe strane, kako se pri tom kontaktu oglašava. Postojanje koštanih ili drugih vidljivih deformiteta se takođe notira.

Da bi se sve ove funkcije pažljivo procenile, potrebno je vreme. Ako je dete pospano, gladno, ne sarađuje - pregled će da se nastavi drugi put, jer je saradnja deteta tokom pregleda veoma važna. Roditelji su najčešće uznemireni i stavljaju do znanja kako dete sve to radi kod kuće, ali ne znaju šta mu je sada.

Zašto su svi ovi elementi važni? Koje su najčešće greške?

Rekli smo da je kod pregleda najvažnija saradnja i odnos poverenja koji lekar treba da uspostavi sa detetom. Za to je nekad potrebno i duže vreme, jer se vrlo često dešava da na prvom pregledu dete ne želi da sarađuje, pa se lekar dogovori sa roditeljima da dođu drugi put.

Većina roditelja dovodi dete na pregled zbog toga što drži glavu nagnutu u jednu stranu, jedno stopalo je okrenuto prema spolja ili unutra, neće da sedi ili hoda a već je vreme, i slično. Znači, dolaze sa pretpostavkom o jednom problemu, a onda se zbune kada fizijatar skine dete i posmatra njegovo celokupno kretanje i procenjuje sve funkcije - koje su vezane jedna za drugu.

Zašto je važno posmatranje deteta kao celine?

Kada posmatramo sliku u galeriji, pravilo je da smo dovoljni udaljeni od nje, kako bismo sagledali celinu. Isto je i sa detetom. Ne možemo da posmatramo jedan deo, a da ignorišemo  globalnu sliku koju nam dete prikazuje. Pogotovo kada znamo da je slika psihomotornog ponašanja deteta u uzrastu do pete  godine promenljiva, kao slika u kaleidoskopu. Inače, govorimo o uzrastu do pete godine jer je to period kada bi dete trebalo da savlada sve motorne obrasce - koje će u kasnijem periodu, kroz ponavljanje, da izvodi sve brže, spretnije, koordinisanije.

Centralni nervni sistem je organ koji je aktivan od samog začetka. Prvi pokreti ploda se vide kao treperenje meška već u šestoj gestacionoj nedelji, a mnogi obrasci kretanja koje dete izvodi intrauterino - ostaju isti i kada se rodi, ali i tokom celog života (ne menjaju se).

Zašto je važna aktivna stimulacija deteta?

Većina roditelja je rođenjem deteta uglavnom zbunjena količinom informacija - koje dobijaju sa svih strana, savetima koji mogu da se znatno razlikuju, iskustvima drugih. No, ono što će čuti kao savet fizijatra, jeste da je veoma važno aktivno bavljenje detetom od samog rođenja. Pre svega se misli da se u sprovođenju svih aktivnosti oko deteta obezbedi i njegovo aktivno učešće (kod uzimanja, nošenja, presvlačenja, hranjenja, okretanja, igre...). Jer, samo ono što dete izvede aktivno, njegov mozak može da memoriše kao šemu koju će dete kasnije da koristi i kod složenijih aktivnosti.

Vrlo često se kod dece uočavaju nepravilne šeme u promeni položaja (zabacivanje glave i trupa unazad, ili savijanje prema napred, nestabilnost u određenim položajima nasuprot gravitaciji, nezreli oslonci, držanje ramena i ruku unazad, itd). Tada se dete uključuje u stimulativni tretman, kako bi se korigovale šeme promene položaja i dalji razvoj odvijao nesmetano.

Šta je najvažnije?

Pravilna i aktivna stimulacija deteta je veoma važna od samog rođenja. Dete sa dobrim motornim šemama će biti mnogo aktivnije u istraživanju svoje okoline, što stimuliše i njegov mentalni razvoj, razvoj komunikacije, socijalizacije...

Konstatacija roditelja da je dete u uzrastu do pete godine lenjo, pa neće nešto da uradi, uglavnom ima osnovu u nečem drugom - ono je, u stvari, nesigurno kod izvođenja određenih motornih aktivnosti, pa se zato ne upušta u njihovo izvođenje.

Sigurnost u svoje sposobnosti

Kretanje je osnovni komunikacijski sistem deteta kroz koje se ono ostvaruje. Zato, ako dete nešto ne može da uradi, pokažite mu najpre ono što može, na lakši način. Pohvalite ga, bodrite, a onda pokažite složeniju aktivnost. Deca vole prisustvo roditelja, jer im to pruža sigurnost, a pohvala stimulans da idu dalje.

Ne izlazite bez lopti, kofica, lopatica, kamiončića. Dozvolite detetu da se penje, trči, spušta niz tobogan, skače, ispituje granice svojih mogućnosti u otvorenom i zatvorenom prostoru, na različitim terenima. Na taj način, detetu dajete dobru osnovu za dalji nesmetan razvoj. Motorno stabilno dete će biti u mogućnosti da se priključi igri sa drugom decom, jer je sigurno u sebe, a to obezbeđuje i brže saznavanje, socijalizaciju i razvoj govora.

Dr Danijela Vukićević, fizijatar