Moja priča počinje ovako...

Prvi porođaj je bio jako težak, trajao je 10 sati. Hvala bogu, rodila sam predivnu devojčicu, koja sada ima dve i po godine.

Hoću da vam pišem o lakšem i drugom porođaju. Druga trudnoća je protekla u najboljem redu. Toliki strah me je proganjao, da sam odlučila da ne idem u bolnicu do zadnjeg trenutka. Tako je i bilo.

U devetom mesecu sam već bila otvorena 2 cm i očekivala svaki dan da se mogu poroditi. Termin je bio 10. 12. 2020, ali bebica je odlučila da dođe ranije. Imala sam lažne bolove već par dana, pa prođu.

Jedne večeri počeli su blagi bolovi. Misleci da su lažni, nastavila sam da spavam. Bude me jači bolovi, a ja i dalje mislim da nije porođaj. Ujutro u 5.30 ustajem, tuširam se, spremam, bolovi već na 3 minuta. Budim muža koji je sav u strahu. Zovemo hitnu, bolovi na 2 minuta.

Odlazim na pregled u bolnici, 6 cm otvorena. Kao u filmu - rotacija, hitna, babica ide sa mnom u pratnji, divna žena govori mi da predišem bol da stignemo do bolnice, da se porodim u normalnim uslovima. Stižemo u Banjaluku za 45 minuta, čekaju nas na ulazu, uzimaju mi bris, testiraju na koronu. Sestre me odvoze, pregledaju. 8 cm otvorena, kažu tako se dolazi na porođaj.

U pola osam odlazim u salu. Doktori svi na sastanku. U 8 kreće porođaj, uz tri napona i babice rađam predivnu Nikoliju.

Porođaj nijedan nije bezbolan. Boli, da se ne lažemo, ali sve se izdrži za jedan predivni život. Svi su bili ljubazni. Molila sam se Bogu za lakši i brži porođaj i da sve bude u redu. Bog mi je uslišio molitve.

Ne bojte se, molite se i verujte - sve će biti u redu. Srećno, trudnice! 

mama Branka

Pročitajte i...