Naučnici iz Vuhana sa Univerziteta Huagung objavili su alarmantno upozorenje o potencijalno štetnim efektima koronavirusa na plodnost muškaraca. Problem je uočen i kod nas, a prof. dr Ana Mitrović Jovanović, gostujući u Jutarnjem programu na TV RTS, naglašava da situacija jeste ozbiljna, ali nije alarmantna.
U urološke ordinacije već se javljaju muškarci koji su u prvom talasu epidemije preležali kovid-19 i koji sada imaju problem sa sterilitetom. Urolozi upozoravaju na ovaj problem i ističu da su im se javljali pacijenti koji su preležali kovid-19 i koji imaju usporene spermatozoide.
Kao predsednik Republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju, prof. dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica bolnice GAK "Narodni front", ističe da nema mesta panici, ali da treba biti obazriv.
"Ovo je još jedna potvrda, kada je u pitanju kovid infekcija, da nije ugrožena samo starija populacija već, naprotiv, mladi ljudi u reproduktivnom periodu", napominje doktorka.
Uočena je i velika razlika između uticaja virusa na neplodnost muškarca i neplodnost žene. S obzirom na to da se već zna kako virusi deluju i kakav je mehanizam njihovog uticaja potencijalno na neplodnost, slično je i u slučaju koronavirusa.
Zašto su muškarci ranjivija populacija?
Kada se upoređuju muški i ženski reproduktivni sistem, objašnjava profesorka, znamo da se jajnici nalaze u telu žene i naviknuti su na temperaturu od oko 37 stepeni Celzijusa. S druge strane, testisi su anatomski izmešteni van tela upravo zbog toga što su vrlo osetljivi na visoku temperaturu.
Tkivo testisa je osetljivo iz više razloga, objašnjava gošća Jutarnjeg programa. Pre svega što se u njima nalazi izuzetno veliki broj A-Ce-2 receptora preko kojih koronavirus ulazi u ćeliju. Ulaskom u ćeliju testisa, njegov RNK se prepisuje u DNK i pokreće se sinteza proteina koji su neophodni za dalji opstanak virusa u ćeliji. To remeti proces produkcije testosterona i negativno utiče na spermatogenezu.
Reproduktivna sposobnost muškaraca se obnavlja
Muškarci, za razliku od žena kojima biološka reproduktivna sposobnost opada posle 40. godine, mogu biti plodni i sa 50, 60 i više godina. Njima se sa godinama smanjuje plodnost, ali ne prestaje na isti način kao kod žena po ulasku u menopauzu.
Spermogeneza se regeneriše. Proces proizvodnje spermatozoida u testisima je 73 dana. Stoga, ako je spermogram posle preležane kovid infekcije lošiji, ne bi trebalo donositi negativan prognostički efekat i dodatno dizati tenziju, napominje gošća Jutarnjeg programa.
"Samo je potrebno uz visoke doze vitamina, o kojima pričamo već mesecima, i adekvatnu terapiju, ponoviti spermogram za dva i po, tri meseca, a potom na šest meseci", dodaje doktorka.
Zato sve dosadašnje studije imaju ograničen značaj, jer još nema podataka da li su pacijenti i pre kovida imali loš spermogram ili je to efekat kovida. Takođe, ne zna se koliko će taj uticaj na spermatogenezu dugo trajati, što će moći da se sazna tek za godinu, do dve, naglašava doktorka.
"Ovoga trenutka samo znamo da kovid utiče u aktivnoj infekciji, kao i dva i po meseca posle infekcije. Posle tri do četiri meseca kada se osoba potpuno izleči, ukoliko vodi zdrav život i primenjuje higijensko-dijetetski režim, može se očekivati da se potpuno regeneriše proces spermatogeneze."
Trudnoća u vreme kovida
Od samog početka pandemije postojala je neizvesnost kako će virus uticati na majku, razvoj trudnoće i same bebe. Kako naglašava prof. Mitrović Jovanović, to je pitanje sa kojim se od početka pandemije svakodnevno susreće.
Osnovni savet je, po danas važećim smernicama, da trudnice na vakcinaciju ne treba ni da pomišljaju. One žene koje planiraju trudnoću, trebalo bi da se vakcinišu, a da trudnoću odlože za tri do pet meseci posle primanja druge doze vakcine.
Prvi rezultati, na osnovu analiza podataka za oko 130 porodilja obolelih od kovida, pokazuju da se infekcija ne prenosi na dete tokom trudnoće i porođaja, ali da se rizik ne može potpuno isključiti.
Vertikalna transmisija infekcije sa majke na bebu tokom trudnoće nije dokazana. Bebe intrauterino nemaju receptore preko kojih koronavirus može da uđe u ćeliju. Zato su sve porodilje obolele od kovida rodile zdravu decu.
"Postoje situacije da su se deca inficirala u prvom i drugom mesecu života od nekih osoba koje su došle, recimo, da ih posete, jer se posle rođenja taj receptor prirodno pojavljuje u ćelijama", naglašava doktorka.
Da li planirati trudnoću tokom pandemije
Kao ni za druge viruse, tako se još ne zna ni kakav će efekat po zdravlje ploda ostaviti kovid infekcija u prva tri meseca trudnoće i kako će uticati na proces embriogeneze.
"Za sada iskustva su dobra i nije primećeno da ima veći procenat kongenitalnih anomalija ili veći procenat spontanih pobačaja ili ranih gubitaka trudnoće, ali, naravno, vreme će pokazati", zaključuje doktorka Ana Mitrović Jovanović.
Evropsko udruženje za humanu reprodukciju je preporučilo sredinom marta 2020. godine da treba sačekati sa trudnoćom. U međuvremenu ove preporuke su promenjene i nastavljeni su postupci vantelesne oplodnje uz pridržavanje svih preporučenih mera zaštite.
Pročitajte i:
Zapratite nas i na Instagramu!
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna