Voleti... Kada sam upoznala svog muža, mislila sam da nikad neću biti zaljubljenija nego tada. Kako su godine prolazile, mislila sam da više od toga ne mogu voleti. Dvadeset drugog aprila babica u sobu unosi bebe. Odmah sam znala da je to ona, naše dete. Neverovatno liči na njega. Zaplakala sam od sreće i osetila bol u grudima od količine ljubavi koju sam u tom momentu osetila prema mužu. Koliko sam se divila tom malom čudu, toliko sam želela da je i on tu, da se ušuškamo u njegovom zagrljaju. Trebalo bi da nam to omoguće!

Povezane vestiŽivot porodiceNajkraća i najslađa priča o MAMI

Od tada su prošla dva meseca, a njih dvoje i dalje dele tu moju ljubav podjednako i ništa manje nego tog dana u bolnici. Niko ne upozorava na to koliko sreće, straha, brige... svakog osećanja koje postoji na ovom svetu može da oseti jedna majka. Majka koja bi sve na svetu dala za tu bebu. Onda sam shvatila šta su moji roditelji meni pružili: I ja sam bila beba pored koje je majka sedela i gledala je dok spava, majka koja živi za zagrljaj i poljubac. Koliko god da volite svoje roditelje, kada to shvatite, morate ih voleti još jače. Zato kažem HVALA mom malom čudu. HVALA što znam da je svet LJUBAV.

Sofija Bošković, mama jedne čarobne devojčice Lenke