Odakle da počnem...

Prva trudnoća napokon, posle osam godina iščekivanja. Kada sam ugledala te dve zlatne crtice razmišljala sam da li da plačem od sreće ili da se ipak ne radujem - možda je nešto pogrešno sa ovim testom. Dovoljno sam bila razočarana svih ovih godina unazad. Ipak, sutradan odlazim kod doktora, računam, nemam šta da izgubim. Govori mi da sam trudna šest nedelja. Ja u šoku... Tad sam počela da plačem, ali od sreće. Mislim da u tom trenutku niko nije bio srećniji od mene. Sama trudnoća je bila uredna, sve je bilo super sa bebom, osim što se vodila kao rizična usled dugogodišnjeg steriliteta. Svaki pregled, ultrazvuk, kontrola i sve moguće i nemoguće ja sam radila, ništa nisam izostavila.

Ušla sam u 40. nedelju... Porođaj se približio, a beba ne želi napolje. Svaki dan idem na CTG. Sve je u redu sa bebom. "Idi kući, čekaj bolove", govorila mi je doktorka šest dana. Sedmi dan odem opet na CTG, moja doktorka nije radila već neka druga, i tu kreće ludilo. Odmah mi je dala uput za Višegradsku. Sećam se njenih reči - idi dok ne bude kasno.

Naravno, odmah odem. Na pregledu sam bila otvorena dva prsta, sledi prijem u porodilište. Odradili su sve što je potrebno za porođaj. U 9h ujutru su mi probušili vodenjak, uključili indukciju, a sestre su ulazile i izlazile, doktori takođe. Kao na pokretnoj traci. Ostajala sam sama i po 4-5 sati, a da niko ne dođe da me obiđe. Kažu mi da se napinjem kada osetim kontrakcije (alo, ja sam prvorotka, sve mi je nepoznato, mislila sam u sebi). Nisam znala kako da se ponašam, na koju stranu da legnem, kad da se napnem, kakve su kontakcije uopšte pod indukcijom. Slabo sam se otvarala, te sam ispratila smenu.

Povezane vestiVaša pričaMama Aleksandra svim trudnicama:'Ne idite nespremne na porođaj... svako će pokušati da manipuliše vama.'

U 7h uveče došla je druga doktorka koja mi je rekla da se odmah moram poroditi. Bila sam u šoku! Odmah je pojačala indukciju, bolovi su bili nemogući. Za nepunih sat i po vremena, porođaj je krenuo. Bila sam iscrpljena od bolova i uplašena da neću moći da izdržim sve. Počela sam da se napinjem sa ono malo snage što mi je ostalo. Babica se drala: "Napinji se još, ajde, ajde!". Sestra mi je bukvalno skočila na stomak. Iz petog napona, pomoću forcepsa, ja sam se porodila.

Rodio se moj lepi sin, moja prva radost i sreća. Odveli su me u sobu. Posle nekih sat vremena, došao je pedijatar da mi saopšti u kakvom je stanju beba. Dobio je ocenu 8, a sutradan su prepravili na 9, ne znam zašto. Dete je preživelo tešku asfiksiju na porođaju, porođajni naduv, grub tremor. Imalo je i konvulzije, napaćeno je u stomaku, nagutalo se mekonijuma. U međuvremenu je beba prebačena na Institut za majku i dete, uz obrazloženje da oni nisu dovoljno opremljeni i da će biti sve u redu.

Povezane vestiVaša priča'Od jednog prirodnog porođaja, koji je krenuo najbolje moguće, desi se užas i noćna mora u trenutku nepažnje': Iskustvo mame iz Kragujevca

Nije mi bilo do života. Pomislila sam na sve najgore. Šta je on kome skrivio da se sve to njemu desi?! Treći dan sam dobila  otpusnu listu i pravo sa suprugom otišla na Institut. Kad samo sad pomislim ne znam kako sam sve to izdržala, verovatno jer sam tad morala da budem jaka zbog njega. On je bio taj koji je kroz sve to prolazio. Moj Palčić, tako sam ga zvala, nalazio se u inkubatoru, oko njega su bili aparati, a on je disao na cevčicu, umotan u neke bele flastere, ako tako mogu da kažem, bio je na hlađenju 72 sata. Posle toga je bio deset dana na antibioticima jer je pokupio neku infekciju.


'Nije mi bilo do života. Šta je on kome skrivio da se sve to njemu desi': Mama Nataša o rođenju bebe koju je čekala osam godina, Foto: Shutterstock

Svaki dan sam ga obilazila. Svaki dan sam umirala kad sam odlazila od njega. Išlo je sve na bolje, Bogu hvala. Spustili su ga na odeljenje neonatologije, tamo sam bila sa njim tri dana. Pošto je sve bilo u redu, otpušteni smo kući, uz propisane terapije i dalje kontrole. Sa terapijama smo završili kad je imao pet meseci, a kontrole smo imali do godinu dana. Nikakve posledice mu nisu ostale, jer on je moj veliki borac i moja nada za životom.

Sad je on jedan veliki, nestašan dečak od 18 meseci, moj Palčić, koji mnogo voli svog malog batu koji ima pet meseci.

Veliki pozdrav od Nataše, Relje i Luke

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.