Ruskinja u pančevačkom porodilištu: 'Ne mogu da kažem da je bilo užasno, ali sam očekivala nešto bolje'

Drage mame, imala sam veliku želju da podelim utiske o svom porođaju u Pančevu jer sam u trudnoći imala dilemu gde da se porodim. Da naglasim da sam bebu dobila nakon tri godine  braka, putem vantelesne oplodne, tako da vam je jasno šta je meni značila ova beba. Doktor u "Narodnom frontu", gde sam radila VTO, predložio mi je da kod njih vodim trudnoću. Međutim, nakon što sam pročitala iskustva mama iz ovog porodilšta, ja sam se predomislila, i odlučila za pančevačko porodilište. Trudnoću sam vodila privatno, zato nisam imala problema i nisam vadila puno nalaza. Kad je došlo vreme, doktor mi je dao uput i od tada sam išla na kontrole u bolnicu.

Pančevačko porodilište se reklamira kao porodilište koje je potpuno okrenuto majkama, gde možeš da se porađaš kako god želiš, ali to nije tako. Ta lopta, stolica i ostali "rekviziti" su bili zabačeni u ćošak, niko mi ništa nije ponudio. Kad su mi radili CTG, morala sam da legnem na sto, a to je za mene bilo užasno, jer sam tako jače osećala bol, a znam da se CTG može raditi i u stojećem položaju. Što se tiče epiduralne anestezije, ona postoji, ali neće da je daju nikome, uz obrazloženje da porodilja neće osetiti kako beba izlazi... Međutim, čula sam da, ako plaćaš svom doktoru, da te on porađa, onda je skroz drugačije - mošeš da dobiješ epidural, a i samo ponašanje osoblja je bolje, isto kao i kada bi sa vama došao muž ili neko, jer se to isto praktikuje, uz određene nalaze koji se vade pre porođaja. Ja sam se porađala bez muža i bilo kakve "veze", ali sam dobro prošla. Ušili su me, bebu pokazali, pored mene je okupali, a posle odneli na neku proceduru i zatim vratili, dok sam ja još odmarala na stolu. Inače, sestre hoće da pomognu, i da ti stvari ponesu, izlaze u susret. 

Bebe su iz boksa tek sledeću noć doneli na podoj i ostavili ih kod nas da spavaju. Poslednju noć su pitali da li neko želi da se beba odnose kako bi se mama naspavala, ali ja sam jedina otkazala jer sam htela da dojim bebu, nisam želela da se odvajam od moje mezimice.

Kupatilo i WC su bili skroz ok, čisti, a hrana nije bila nešto, čak smo dobili jogurt sa isteklim rokom upotrebe. Sestre odgovorne za dojenje nisam zapamtila, čak nisam sigurna da one uopšte postoje. Bebe su sestre presvlačile i kupale, nisu ih nama davale, ali su bile pored nas u kolevkama.

Ne mogu da kažem da je bilo užasno, ali sam očekivala nešto bolje. Moja najveća zamerka je što su mi izgubili fasciklu sa svim nalazima i zdravstvenu knjižicu. Izgleda da su to dali drugoj ženi, jer sam posle slučajno pronašla zdravstvenu u dečjoj prodavnici (rekli su mi da je izgubila neka žena, a, naravno to nisam bila ja).

Da li bih se ponovo porađala u Pančevu? Ne znam. Samo znam da kod nas u Rusiji postoje porodilišta gde je sve kako ti želiš, a ovde u Srbiji se prema tebi ponašaju kao da si neka životinja. Pitam se zašto su onda izabrali taj posao - znate da ćete raditi sa ljudima i to sa ženama koje imaju jake bolove, možda i neke komplikacije, ženama koje su same, bez podrške, i kojima je važna svaka lepa reč, a ne drzak komentar. Ali, čitala sam mnogo gore komentare o drugim porodilištima, zato računam da sam prošla relativno dobro.

Svima želim lak porođaj i brz oporavak i, naravno, zdrave i vesele bebice.

Veliki pozdrav. 

Ekaterina Spasić, mama devetomesečne bebe

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.