U Malom Crniću, naselju u srcu Braničeva sa nešto manje od 1.000 stanovnika, nalazi se jedna posebna biblioteka u kojoj se okupljaju i druže i mladi i stari. Ovaj prostor za skladištenje knjiga pretvoren je u mali kulturni centar, u kome se održavaju izložbe, čitalačke i likovne radionice i promocije knjiga. Međutim, ono što posebno izdvaja ovu biblioteku od svih drugih jeste bajkoviti prostor za decu u kome najmlađi stanovnici ove opštine rado borave i koji predstavlja omiljeno mesto za igru i druženje, ali i rešavanje domaćih zadataka.

Šta je tako posebno u biblioteci "Srboljub Mitić", otkrila nam jeDanijela Božičković Radulović, učiteljica i mama troje dece, koja već tri godine rukovodi radom ove biblioteke.

- Dugo sam bila organizator rada u biblioteci u Petrovcu na Mlavi, gde smo, napravili odeljenje za decu po svim standardima. Kada sam došla ovde, to je bila klasična zgrada, na oko 200 kvadratnih metara. Nedostajala je čitaonica, sala za promocije i odeljenje za decu.

Kreativne radionice za mališane

- U biblioteci smo organizovali novinarsku sekciju "Nasmejani suncokreti", a organizujemo i modne revije, karaoke, literarne i likovne konkurse, bioskopske projekcije, izlete, likovne i literarne radionice, ali i pomoć u domaćim zadacima.

Naravno, uz želju, pozitivnu energiju i entuzijazam, trebalo je i finansijskih sredstava. Imala sam sreće, što je i opštinsko rukovodstvo, sa predsednikom Mališom Antonijevićem na čelu, imalo sluha za nas, ali i volje i želje da zajedno prevaziđemo probleme. Napravili smo plan i krenuli korak po korak. Prve godine smo proširili biblioteku sa čitaonicom, koja je ujedno i sala za promocije. Sledeće, uveli centralno grejanje čime smo rešili ozbiljne probleme i čuvanja knjiga i funkcionisanja biblioteke u zimskom periodu.

Zatim je na red došao, najlepši i najvažniji deo. Od prostorije koja je godinama bila direktorska kancelarija, napravili smo odeljenje za decu. Ono je prilagođenu radu sa decom od najranije starosne dobi do tinejdžerskog uzrasta. Na zidovima su murali (sa jedne strane grad, sa druge selo, a sa plafona vise knjige, sa porukom - nije važno gde ćete živeti, u gradu ili na selu, važno je da uvek ulažete u sebe), na prozorima vitraž, a tu se i nalazi kućica od drveta, u kojoj žive bajke, prinčevi i princeze, u šta se svaki mališan i sam uveri kada zakorači u nju i ugleda sebe u ogledalu. 


Neobična biblioteka u Malom Crniću, Foto: Privatna arhiva

Koliko je truda, sredstava i ulaganja je bilo potrebno?

- Najvažnija je dobra ideja i dobri saradnici. Ako to postoji, nađe se i način i mogućnost. Za sređivanje dečjeg odeljenja nije potrošeno puno para, ali je u to uloženo mnogo više emocija, ideja, kreativnosti i ljubavi. Bavim se slikarstvom pa mi nije bio problem da osmislim kako prostor treba da izgleda, naravno uz konsultacije sa opštinom ali i sa najmlađima. Nismo imali para da platimo slikanje po zidovima, ali smo se snašli- ja sam crtala, koleginice i deca bojili. Bili smo složni, i uspeli smo u tome. Stigli smo, složno, do cilja.

Kako roditelji i nastavnici reaguju, a kako mališani?

- Imamo maksimalnu podršku roditelja a i sjajnu saradnju sa nastavnicima i školama. Naše aktivnosti i saradnju sa bibliotekom uvrstili su u svoj godišnji program rada.

"Deca su naša najveća i najvrednija 'investicija' i postaće ličnosti u skladu sa onim kako ih mi formiramo. Kada kažem "mi", mislim prvenstveno na porodicu, a zatim i na ustanove koje imaju vaspitno-obrazovni i kulturni karakter"

, kaže Danijela Božičković Radulović. 

Hteli smo da napravimo kutak u kome će se deca dobro osećati i u kome će što kvalitetnije potrošiti svoje slobodno vreme. Mi smo ruralna opština, sa razuđenim naseljima i gotovo da nema sadržaja koji su mladima dostupni.  

Krajem prošle školske godine, deca su počela učestalo da dolaze, sa novim i svežim idejama. Dopalo im se što neko misli na njih, i davali su svoje sugestije kako treba da izgleda prostorija. Njihova pomoć i podrška bila nam je dragocena. Želeli su da što duže borave u biblioteci, i sami su nalazili razloge za to. Možda je važan faktor u tom "prihvatanju" biblioteke bio naš stav i odnos prema njima- poštovanje, poverenje i stalna saradnja. Krilatica nam je "Mladi uvek bolje znaju", zbog čega su oni osećali i zadovoljstvo ali i odgovornost. 


Neobična biblioteka u Malom Crniću, Foto: Privatna arhiva

Kakav je odziv dece danas, koliko često dolaze i koliko vremena provode u biblioteci?

-  Deca su oduševljena, svaki slobodan trenutak provode u biblioteci, i od prvog trenutka imamo njihovu bezrezervnu podršku. 

"8 nijansi plave"


Biblioteka se "smestila" na 280 kvadratnih metara. Ima fond od oko 50.000 knjiga. Međutim, ona ima i nešto specifično - čitaonicu i salu za promocije pod zvučnim nazivom "8 nijansi plave", sa stolicama i policama u tim nijansama, ogledalima i pokretnim merdevinama, nalik starim engleskim bibliotekama, sa sadržajima koji su performansi, a ne klasične promocije. Tu je i galerijski prostor, nastao od hodnika, u kome se smenjuju postavke umetničkih slika, radova dece iz vrtića i škola i svih talentovanih, zainteresovanih ljudi i umetnikaDesilo se jednom da su pobegli iz škole i došli ovde. Moram da kažem da je ekonomska situacija velikog broja porodica u opštini Malo Crniće ispod proseka i da deca nemaju mogućnosti da odu negde za raspust. U biblioteci deca mogu da borave kad god požele u toku radnog vremena, od 7 do 15 časova. Ali, kada se dogovorimo i organizujemo, njihov se boravak i aktivnosti produžavaju i u toku popodnevnih i večernjih časova. 

U odeljenju za decu organizujemo radionice crtanja, slikanja, lepog pisanja, kreativnog pisanja, glume, a pravimo i bioskop u biblioteci, kao i "prespavanjac" (proveli smo noć u biblioteci svi zajedno, u toku letnjeg raspusta).

Koji uzrast dece je najzastupljeniji u biblioteci? Da li je podjednako posećuju i učenici starijih razreda?

 - Najviše nam dolaze deca od prvog do osmog razreda osnovne škole. Možda je najznačajnije to što se oslanjaju jedni na druge, i vidljivo je da starija deca pomažu mlađima.


Neobična biblioteka u Malom Crniću, Foto: Privatna arhiva

Koliko je vaša krativna biblioteka uticala na interesovanje dece za čitanje i knjige?

- Sam njihov boravak ovde dovodi do toga da posegnu za knjigom u polici i otvore je, a kada se to desi prvi put, onda svaka sledeća knjiga sama "mami" da se pročita. Mi smo uveli i besplatno učlanjenje za sve korisnike, a često nam se dešava, na našu veliku radost, da dete dovede roditelja, brata, sestru, baku, da i njih učlani. 

Organizujete i oneobične posete vrtićima i školama. Možete li nam reći nešto više o tome?

- Već nekoliko godina unazad posećujemo škole. Nekada nas oni pozovu, a ponekad ih iznenadimo… uvek imamo i neki poklon za njih - „u kuću se ne dolazi praznih ruku“, kažu u našem narodu. Deca nas znaju i raduju se svakom našem dolasku i druženju. Naravno, uvek imamo neku dobru, bitnu i aktuelnu temu o kojoj pričamo sa njima - o prijateljstvu, zdravoj ishrani, strahovima… i uvek svoje posete osmislimo kao performans u kome su oni aktivni učesnici. 

Da li imate još neke ideje i da li planirate još neke zanimljive projekte da sprovedete u delo?

- Ideja ima puno, i stalno se množe. Kada se čovek mentalno i srčano bavi nečim, onda se uvek rađa nešto novo i bogatije. Krenuli smo u novu školsku godinu pa ćemo u hodu da se organizujemo i družimo.


Danijela Božičković Radulović, direktorka biblioteke u Malom Crniću, Foto: Privatna arhiva