Njeno bogatstvo mineralima, ugljeni hidratima, mastima i belančevinama čini je zdravom i čestom namirnicom. Takođe, bogata je i vitaminom B12, a u sebi ima i male količine kobalta.

Pozitivno deluje na zdravlje organizma kod malokrvnih osoba i dece.

Cvekla se priprema i konzumira lako, a najčešće se kuva ili kiseli. Često se jede i sirova, uglavnom rendana, kao dodatak salati.

Odavno je poznata i kao lekovita biljka koja se koristila u domaćinstvu ali i u savremenoj medicini. Osnovna primena cvekle je u suzbijanju pojave tumora i lečenju leukemije. Zatim, koristi se u lečenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripa u početnom stadijumu. Reguliše nizak krvni pritisak, povoljno utiče na nerve i rad mozga, a pospešuje i rad želuca, creva i žuči.

Cvekla obiluje vitaminima A, C i B te gvožđem, bakrom, magnezijumom i kalijumom. Poznata je zbog svog blagotvornog uticaja na srce, krvne sudove, jetru i ceo probavni sistem, te kao prirodno sredstvo koje štiti od raka.

Lekovita svojstva cvekle:

- poboljšava funkciju jetre

- podiže nivo hemoglobina

- smanjuje upale

- pomaže prevenciji kancera

- detoksikuje organizam

- sprečava demenciju

- snižava krvni pritisak

- leči artritis

- štiti organizam od slobodnih radikala

- jača imunitet

Kombinacija sa drugim namirnicima

U kombinaciji sa celerom i šargarepom, cvekla je još zdravija. Natrijum hlorid (so) povećava krvni pritisak, ali prirodni natrijum iz celera ne deluje na povećanje, već naprotiv, on snižava pritisak. Možete da pijete sok samo od celera, a možete i da ga pomešate sa šargarepom i cveklom.

Recept:

U blenderu iscedite sok od 3 lista celera i jedne manje šargarepe

Sok od cvekle dodajte postepeno u ovu kombinaciju

Još jedan izuzetno zdrav napitak za detoks i jačanje organizma se priprema po seledećem receptu:

U blender stavite cveklu, dve šargarepe, parče đumbira, dve jabuke i kašičicu meda, i uživajte u ukusnom i zdravom soku.

Zdravija je sirova

Mnogima je najukusnija kuvana cvekla, pa ipak, najzdravija je ukoliko nije termički obrađena. Termičkom obradom dužom od 15 minuta ona gubi svoje nutritivne vrednosti, a njih nije malo.

Pored vitamina C sadrži redak vitamin B12, kao i gotovo sve minerale – kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor...

Pored korena, jede se i list

Navikli smo da se danas u ishrani koristi samo crveni deo cvekle, tačnije koren. Najzdraviji jeste, ali nikako ne treba zanemariti ni zelene listove. Naime, lišće cvekle sadrži betakaroten, kalcijum i gvožđe, pa može pripremati na isti način kao blitva ili spanać.

Nekada davno jelo se samo lišće, a koren je, zbog mogućnosti čuvanja, korišćen isključivo kao lek.

Nutritivna vrednost u 100 g cvekle:

Energetska vrednost kcal: 36

Ukupni ugljenihidrati g: 7

Proteini g: 2

Prehrambena vlakna g: 2,6

Vitamin B1 mg: 0,02

Vitamin B2 mg: 0,03

Vitamin B3 mg: 0,1

Vitamin B6 mg: 0,04

Vitamin C mg: 2

Fosfor mg: 40

Natrijum mg: 100

Kalcijum mg: 30

Kalijum mg: 400

Gvožđe mg: 1

Voda g: 89

Dnevna količina unosa

Iako je vrlo zdrava, sa cveklom, kao ni sa bilo čime, ne treba preterivati. Prekomerni unos mogao bi da prouzrokuje taloženje štetnih metala u telu. To može štetiti i osobama sa slabim bubrezima, jer cvekla sadrži oksalate, koji mogu da formiraju bubrežni kamenac.

Jedan decilitar (to jest pola čaše) soka cvekle dnevno je sasvim dovoljno da bi se manifestovale sve njene dobrobiti.

Tamnija mokraća ili stolica posle konzumiranja cvekle ne bi trebalo da vas brine. To je česta pojava, jer pigment betanin ne uspeva da se do kraja razgradi u organizmu.