Bili su nezadovoljni i 'pucali su po šavovima', a onda su napravili dogovor: Priča mame Danijele o obavezama, porodici i sreći

Pitate li majke s malom decom koji su im hobiji, većina će verovatno odbrusiti kako nemaju vremena za ništa osim za svoje mališene.

Prijateljice su znale preporučiti knjigu koju moram pročitati, seriju ili film koji moram pogledati, a ja sam se samo nasmešila, zahvalila i u glavi dodala još jednu stvar na onaj moj mentalni popis za koji ću naći vremena kad deca odrastu.

Uz petogodišnju ćerku i jednogodišnjeg sinčića teško mi je bilo naći vremena za bilo što osim za njih i svoj posao. Ma svaka mama zna kako ide dril, ujutro buđenje, hranjenje, oblačenje i vođenje u vrtić. Potom mahnito jurenje na posao.

Ne daj Bože da moraš ostati duže na poslu, pa kumiti nekog da ode po klince ili se pak crveniti kad u 15 do 6 dolaziš u vrtić u dežurstvo, a vaspitačice se kiselo osmehuju… Posle kuvanje, spremanje, pranje, uspavljivanje i bacanje u krevet sa zadnjim atomom snage, pa onda sve tako ponovo", dodaje Danijela.

Sve odgovornosti delila je sa suprugom, a koristili su se i baka-servisom. Ipak, nakon nekog vremena Danijela je priznala da je nazadovoljna svojim životom. Bez obzira na veliku ljubav prema svojoj porodici shvatila je da joj je potrebno malo samoće.

"Sela sam sa suprugom i priznala mu da pucam po šavovima. Iznenadio me je kad je rekao da se i on tako oseća. Pričali smo do kasno u noć i smislili plan da jednom mesečno imamo dan samo za sebe. Bez dece, bez supružnika, bez kućanskih obaveza.

Na svoju prvu slobodnu subotu otišla sam kod mame, prespavala sam pola dana, a drugu polovinu sam provela čitajući. Kad sam se vratila kući bila sam preporođena. Deca su mi jako nedostajala i nisam mogla dočekati da se posvetim našim malim ritualima – igri, kupanju i pripremi za spavanje."

Nakon nekoliko meseci počela je planirati aktivnosti za svoj slobodni dan. Odlazila je na izlete, išla je rolati ili voziti bicikl, a otišla je čak i na nekoliko radionica krojenja i šivenja.

"Ponovo sam počela pronalaziti osobu koja sam nekad bila. Rekli su mi da bi me trebalo biti sram što bežim od svoje dece. No ja mislim da sam dobra mama. Mislim da me vreme udaljeno od mojih mališana čini boljom osobom, pa samim time i boljom majkom. I moj suprug se oseća bolje, a to se vidi i na našem odnosu koji je postao puno kvalitetniji. Sada više uživamo u vremenu koje provodimo jedno s drugim, te s našom malom princezom i princem. Muž mi je dao jednu subotu u mesecu slobodno. Još ga više zbog toga volim. To mi je najbolji poklon. Draže mi je od skupih parfema i večera. Zapravo taj čin bolji mi je od izjave volim te."