Poslednja (strasna) nedelja pre Uskrsa je posvećena pripremama za najveći hrišćanski praznik, sprema se hrana i farbaju se uskršnja jaja.

U nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki subotu, a da na Veliki petak ne treba ništa raditi u kući, već dan provesti samo u molitvi.

Povezane vestiŽivot porodicePo bakinom receptu: Tradicionalno ukrašavanje jaja biljkama (VIDEO)

Ne možete mnogo pogrešiti jer, kako kaže etnolog i antropolog Vesna Marjanović, jaja se, prema našim običajima, mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote. 

Crkva je prihvatila bojenje jaja još u 12. veku a kod nas ta praksa se javlja u 16. veku. Jaja bojena crvenom bojom su starijeg porekla nego šarena i prema arheološkim izvorima, pominju se u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda još od 4. veka nove ere.

Postoje različiti nazivi za prvo obojeno jaje u kući, a ovo su neka od njih:

– čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina)

– krstaš (Peć)

– strašnik (Prizren)

– izmamak (okolina Leskovca)

– čoban (Čajnič).

Čuvarkuća se čuva pored ikone do sledećeg Uskrsa. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.

Povezane vestiŽivot porodiceObičaji koji se vezuju za najtužniji dan u godini: Veliki petak - dan kada se ne peva i ne veseli