Priča mame koja je sama sebi bila najveći neprijatelj: Mislila sam da sve vreme moram da bude srećna...

Pre nego što sam rodila prvu bebu bila sam ubeđena da ću biti "savršena mama"- imala sam odgovor i rešenje za sve probleme i bila puna samopouzdanja. A onda sam dobila dete i otkrila da roditeljstvo nije ni nalik onome što sam očekivala, a time što sam imala visoka (i nerealna) očekivanja samo sam stvorila sebi pritisak.

Kada sam zamišljala svoj porođaj mislila sam da ću, kada prve kontrakcije počnu, da ostanem kod kuće što duže, a onda ću polako da se spakujem i odem u porodilište, da se porodim bez lekova i donesem svoje dete na svet kao neustrašiva ratnica. Umesto toga morala sam na indukciju, provela celu noć u bolovima, molila za epidural i onda se porodila.

Svaki porođaj je zadivljujuć sam po sebi i niko vam ne dodeljuje priznanje ukoliko to odradite bez upotrebe lekova.

Mislila sam da moram da dojim bebu...

Pre nego što sam dobila prvu bebicu želela sam da je dojim dok sama ne odluči da prestane. Međutim, kada sam se porodila nisam imala dovoljno mleka i bila sam prinuđena da koristim dohranu koja je, uprkos mojim sumnjama, obezbedila zdrav i pravilan razvoj mog deteta.

Msilila sam da moram da budem srećna sve vreme...

Msilila sam da ću, kada donesem svoju bebu na svet, biti srećna sve vreme. I bila sam - dok u jednom momentu nisam prestala. Niko mi nije pričao o postporođajnoj depresiji ni kako da se nosim sa tim. Bilo me je sramota što nisam srećna sve vreme iako to nije bilo do mene. Osećala sam grižu savest što nisam jedna od onih nasmejanih mama koje sve rade sa lakoćom.

Mislila sam da moram da nosim bebu po ceo dan...

U kratkim crtama - bilo je iscrpljujuće! Volim svoju bebu i ona je najlepša stvar koja mi se dogodila, ali sasvim je u redu da spustite svoju bebu da odete u kupatilo, istuširate se ili da se odmorite. U redu je i završiti ono što ste započeli kada beba počne da plače. One će biti dobro, verujte mi.

Mislila sam da moram da obožavam svaki trenutak majčinstva...

Volim mnoge stvari koje mi je majčinstvo donelo, to je nezamenljivo iskustvo koje mora da se doživi, međutim ne volim svaki momenat toga. Neki delovi su veoma naporni, napeti i prosto nije sve onako kako su mi pričali, nije sve kao u najlešoj bajci gde ne postoje problemi, štaviše kao roditelj koji se prvi put sreće sa dosta stvari mogu da kažem da je dosta zahtevno, ali vredno svega.

Mislila sam da sve mora da bude savršeno...

U današnje vreme kada smo sve "super mame", niko ne želi da prizna da nema odgovore na sva pitanja i da ne znaju uvek šta rade. Krucijalno je naučiti da nije svaki momenat savršen, ne mora svaka rođendanska torta izgledati kao iz kataloga i da niko nije bezgrešan. Vi ste majka, hrabra, požrtvovana i pažljiva, ne morate biti vrhunski kuvar, dekorator, zabavljač da bi bili dobar roditelj.

Morate sami da naučite kako da pustite stvari da se odvijaju prirodno i da odredite prioritete. Nije lako, trebaće vam malo vremena ali verujte, bićete dosta srećniji nego pre.

Mislila sam da oko svega moram da se konsultujem sa lekarom...

Moram priznati da sam za prvih mesec dana života mog deteta zvala doktora oko 50 puta. Svaki put kada bi sa druge strane "žice" čuli da sam ja, samo bi se nasmejali. Dobra starna je što su imali dosta razumevanja za mene kao i za sve mame.

Mislila sam da svo slobodno vreme moram da posvetim detetu...

Postojali su trenuci kada sam se osećala krivom zato što sam izašla bez deteta, makar i na trčanje. Sada sam postala svesna da su samoća ili vreme sa partnerom nešto neizostavno i neophodno, nešto što je potrebno svakom roditelju. Moram da se brinem o sebi da bi mogla da budem dobra majka, jer sve dolazi iznutra.