Dirljiva poruka tate Emira uoči ćerkinog venčanja: Idi dalje, sine, i seti se mame i starog ponekad

Vrlo dobro je poznato da svaka devojka sanja o danu svog venčanja, ali to nije velika promena samo za nju i njenog izabranika. Emir Tica iz Travnika svojoj ćerki za njeno venčanje je napisao pismo u kojem je izrazio sve ono što jedan otac oseća u takvom trenutku. 

Došao je momenat za koji sam znao da će doći od one davne novembarske noći kad si se rodila...

I nije onakav kako sam ga zamišljao povremeno proteklu 21 godinu...

Ono kao sad bi trebalo nešto pametno da ti kažem...

A za sve ove godine sam u stvari pokušavao to isto da ti kažem...

Kad si ono u svojoj prvoj haljinici pala ispred zgrade i razbila kolena...

Malo si zaplakala, a ja sam te bodrio da ustaneš i ideš dalje...

I kada sam ti obećao čokoladnu tortu na poklon ako uspeš da ćutiš dva minuta...

A ti onako ubedljivo sa razgoračenim očima nakon pola minuta rekla da ne možeš da ćutiš jer će ti oči iskočiti...

Kad su ti u obdaništu dali lutku da te uslikaju sa njom, a ti si je onako nevešto i nesigurno držala znao sam da ćeš jednog dana kad odrasteš ipak biti vešta za neke druge stvari... 

I uspelo nam je ... i kad daješ injekcije, i kad slikaš selfie i kad voziš auto, ide ti odlično... 

I koliko su me svi mrzeli kad su videli da tebe, svoju ćerku šesnaestogodišnjakinju častim velikim točenim...

A samo sam hteo da ti pokažem kako će te mangupi čekati u zasedi sada kada si odrasla...

I načekali su se znam... ali te nisu ulovili... tatina škola...

A što smo se svađali... svađali smo se povremeno svih ovih godina i nikad pobednika u toj svađi nije bilo... jer nekako i moj jezik i tvoj jezik isto lajavi došli... pa bi nas onda čudno svi gledali kad bi sve te naše nerešene svađe smehom završili shvativši da nismo isti... ali smo slični toliko da ponekad boli...

I sad nakon svega došao je onaj dan... onaj momenat za koji sam znao da će doći od one davne novembarske noći kad si se rodila...

A ja ti do sada skoro sve pametno rekao što sam znao...

Odlaziš iz gnezda u samostalni život... I nemam ništa novo da ti kažem što već nisam rekao, ali mogu da ponovim neke stvari...

Kad sledeći put padneš... možda neću biti blizu da tu pružim ruku, ali stisni zube i ustani...

Kada ti nekad neko sledeći put bude tražio da ćutiš... Uzmi onu istu čokoladnu tortu, opali ga posred lica, podboči se rukama i reci mu tako glasno 'NEĆU' da ga zaboli...

Kad neki novi mangupi pokušaju da te u neku novu zasedu uvuku... seti se kako ti je stari objašnjavao za šta sve srednji prst na ruci može da posluži...

I da znaš... mogu ti tamo neki govoriti da si nevešta i nestručna i nesposobna i ovakva i onakva... Pusti ljubomorne neka se pate u svom neznanju i zavisti, digni glavu i u mimohodu pod ruku sa svojim čovekom prođi dalje... ne daj da te dodirnu njihove tuge koje nose u sebi i ne znaju šta će s njima... 

...

I ne seci krivine...

...

Nikad ne seci krivine...

...

Znam reći ćeš da to nikad ne radiš... ni nemoj. Stari će ti sada ponoviti jednu istinu... nikad kraći put nije bio brži... i nikad ni neće biti...

I nemoj nikada zbog bilo koga da staješ... i čekaš... i gledaš prema dole... uvek gledaj i idi napred i gore... 

A ako radi toga treba ponovo da postaneš lajava onako kako sam te nekada učio onda budi... 

Uvek daj do znanja da postojiš... 

...

A sa čovekom kojeg si izabrala... znaš već šta ću ti reći... 

Razgovaraj...

Uvek i stalno...

O svemu...

Nikada nemoj ćutati sa njim jer tišina nije sastavni deo ljubavi... Tišina je sastavni deo tuge... 

A ako nekad... slučajno... iz nekih nepoznatih razloga... ponekad ... jednostavno ućutiš... obavezno gledaj da ćutite zajedno... i da kratko traje...

...

I znaš...

Kada smo svih ovih godina putovali zajedno govorio sam ti da je najlepši deo putovanja u stvari povratak...

Sada ćeš na bilo koju stranu imati povratak...

Kada odeš dole, dolazak da me obiđeš biće povratak kući...

Kada dođeš ovde, odlazak dole će opet biti povratak kući... 

Uspela si da jedan san pretvoriš u život... 

Idi dalje Sine...

I seti se Mame i Starog ponekad..."