Međunarodna istraživanja: Srpski đaci do četvrtog razreda iznad proseka, a učenici osmog na začelju liste

Na dva slična međunarodna testiranja učenici nižih razreda osnovne škole pokazali su znanje koje je iznad proseka, dok su učenici viših razreda bili na začelju liste i pokazali znanje ispod proseka.

Kako je ranije saopštilo Ministarstvo prosvete, učenici četvrtog razreda osnovne škole zauzeli su 24. mesto iz prirodnih nauka i 27. mesto iz matematike od 49 zemalja koje su učestvovale u TIMSS istraživanju u okviru kojeg se prate trendovi u postignućima učenika u oblasti matematike i prirodnih nauka.

Ovo je najbolji uspeh koji je Srbija postigla od kada naša zemlja učestvuje u ovom velikom međunarodnom istraživanju. Među više od pola miliona đaka iz celog sveta, učestvovalo je 4.036 učenika iz 160 škola u Srbiji. Srpski učenici sa osvojenih 525 bodova na testu iz prirodnih nauka i 518 bodova na testu iz matematike se nalaze iznad proseka, koji iznosi 500 bodova.

S druge strane, na ranijim PISA testovima, učenici viših razreda pokazivali su veoma nizak prag takozvanog upotrebnog znanja, a u poslednjem PISA testiranju, srpski đaci nisu ni učestvovali.

Đaci mlađih razreda osnovne škole, tako, pokazali su na TIMSS testiranju da znaju da povezuju naučeno i da to znaju praktično da primene, dok su nam rezultati ranijih PISA testiranja pokazali da su naši učenici viših razreda funkcionalno nepismeni, odnosno da naučeno ne znaju da primene u praksi. 

Foto: Shutterstock

Na šta nam to ukazuje

Roditelji opravdano postavljaju pitanje zbog čega su njihova deca u savladavanju gradiva do četvrtog razreda iznad proseka, dok je njihovo znanje u višim razredima daleko lošije.

Prema ostvarenim rezultatima može se zaključiti da učitelji dobro rade svoj posao, a da su rezultati znatno lošiji kod nastavnika u predmetnoj nastavi.

Nacionalna koordinatorka PISA istraživanja u Srbiji Dragica Pavlović Babić kaže za Tanjug da odgovor na to pitanje nije jednostavan, jer mnogi faktori dovode do obrazovnog postignuća.

"Međutim, kada sve te faktore saberemo i razmislimo o njima, svakako je nastava onaj faktor koji u najvećoj meri doprinosi obrazovnim postignućima. Tako da odgovore na pitanje o ovim razlikama treba tražiti u razlikama u kvalitetu nastave kod učenika u mlađim i starijim razredima osnovne škole, a kasnije u srednjim školama, jer nam PISA pada u prvom razredu srednje škole" rekla je Pavlović Babić.

Ona još kaže da je prednost razredne nastave u mlađim razredima to što učitelj sa učenicima provodi gotovo sve vreme, pa može bolje da koristi vreme i sadržaje jednog predmeta da povezuje sa sadržajima drugog, a to je ono što se traži u zadacima TIMSS istraživanja.

"To je mnogo manje u prilici nastavnik koji radi u predmetnoj nastavi, koji ima na raspolaganju 45 minuta, zvonilo je, čas se završio i sve staje tog trenutka", objašnjava.

Takođe, inicijalno obrazovanje nastavnika može da objasni deo ovih razlika, jer, kako kaže, školujući se na Učiteljskom fakultetu budući nastavnici dobijaju značajan fond časova iz predmeta koji se tiču same nastave, kao što su pedagoška psihologija, razvojna psihologija, didaktika, metodike nastave.

"Dok u predmetnoj nastavi možete da imate nastavnika koji nikada nije slušao nijedan od tih predmeta ili slušao veoma malo tokom inicijalnog obrazovanja. Takođe, pitanje je da li se spremao da bude nastavnik u profesionalnom životu ili je nekako slučajno zalutao u prosvetu", pojašnjava Pavlović Babić.

Potrebna je bolja obuka nastavnika za rad u učionici

Da učitelji "vladaju situacijom" do četvrtog razreda saglasan je i ministar prosvete Mladen Šarčević i dodaje da se mladi ljudi izborom Učiteljskog fakulteta opredeljuju da će radni vek provesti u učionici.

"Nastavnik hemije može da radi u laboratoriji, nastavnik matematike kao programer, geograf u turizmu. Mnogi od njih kada su birali poziv možda su i zalutali. Kakva je selekcija rađena, jel neko analizirao - nije", primećuje Šarčević.

On kaže da u Finskoj za prosvetu odvajaju najviše para i da je napravljena takva selekcija da su u prosveti najbolji ljudi, dok se u Srbiji sve zasniva na entuzijazmu.

"Ako je direktor pedagoški rukovodilac škole, a ne samo menadžer, ako je njemu u opisu posla unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada, znači kvaliteta, onda to mora da počne da radi", kaže Šarčević.

Jedno od rešenja, saglasni su naši sagovornici, je i obuka nastavnika kako bi se poboljšao kvalitet rada u učionici.

Organizator PISA testiranja - OECD, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, takođe je ukazala da usavršavanje i kvalitet nastavnika moraju biti u centru pažnje da bi se postigao uspeh.