Bakin savet koji je promenio razmišljanje jedne mame: Uživajte u galami dok još možete!

Juče sam stigla kući iz Njujorka. Imala sam dva leta, cele noći nisam spavala i stigla sam baš na vreme da pokupim decu iz škole. Otišli smo kući, presvukli se, raspakovali rančeve i torbe, počeli domaći zadatak, jeli, prošetali psa, oprala sam veš, napravila spisak namirnica, završili smo domaći, napunili flaše s vodom i ponovo seli u auto da odvezem Oliviju na košarku. Imala sam 50 minuta da skočim do marketa i kupim sve što je potrebno za kuću.

Odjednom su se pojavila dva meka prsta i nežno mi podigla glavu. “Glavu gore draga.” Starija gospođa, od oko 80 godina, prelepo obučena sa divnim bisernim minđušama, nameštenom frizurom i najtoplijim osmehom. Uzvratila sam joj osmeh. “Tako sam umorna”, izgovorila sam. Pogledala je u moje dečake, koji su se smejali i jurili balone, i rekla: “Svi smo mi umorni. Samo je pitanje od čega. Ja sam umorna od tišine. Moj muž je umro, moja deca su odrasla i većinu vremena ne čujem lepo, tako da je za mene ova galama lepa. Uživaj u njoj dok još uvek možeš.”

Zahvalila sam joj se i nastavila sa kupovinom. Prošle noći sam se pomolila za ovu baku, za njeno dobro srce i dane koji su joj ostali. Ne mogu rečima da opišem zahvalnost koju osećam zbog toga što me je, bar na kratko, podsetila na prave vrednosti.