Iz ugla jedne majke: Volimo mi ćerke, ali sinovi su nam privrženiji

Suprug i ja smo najpre dobili dve ćerke, što je meni bilo sasvim dovoljno. Volela sam svoje devojčice. Razumela sam devojčice.

A onda se rodio naš sin i u proteklih sedam godina ja sam doživela upravo sve ono što si mi ove mame pričale. Koliko god sam povezana sa ćerkama, postoji nešto u vezi mame i sina što je prilično drugačije. Teško je objasniti šta je to drugačije, ali jednostavno je tako.

Jedna od stvari koja me je brinula jeste velika doza hiperaktivnosti koju sam primetila kod dece sa Y hromozomom. Naša prva ćerka bila je previše mirna, dok je naša druga ćerka bila prava mala divljakuša. I naravno, naš dečak je došao sa dodatnom dozom energije. On je, kako bi neki rekli, pravi pravcati dečak.

Međutim, u paru sa tom energijom ide i prevelika doza slatkoće kojom pokazuje svoju ljuvav. Kada se moj sin mazi, njegovo celo telo se stopi sa mojim. Kada je bio predškolac, zgrabio bi me i zalepio hiljade poljubaca po licu izgovarajući “Mamice, obožavam te!” Više puta mi je rekao da želi da me oženi. On me voli sa žestinom i itenzitetom koji se prilično razlikuje od ljubavi koju pokazuju njegove sestre.

Ali i moja osećanja prema njemu se dosta razlikuju od onih koje gajim prema ćerkama. Recimo, kada se susretnem sa molećivim ‘kučećim’ pogledom koji mi upute ćerke, prilično sam čvrsta i ne dam se prevariti, ali kada mi takav isti pogled uputi sin, prosto ne mogu da odolim. Možda se razlog zbog čega je to tako krije u tome što je on beba porodice, međutim, kod mog supruga je obratno. Kada ćerke njemu upute tužan pogled, on se prosto otopi.

Zaista nisam očekivala da će biti ovoliko razlika. Ja nisam generalno tip osobe koji je naklonjeniji jednom polu, oduvek mi je zvučalo pomalo seksistički kada mame dečaka govore koliko se njihov odnos sa sinom razlikuje od onog koje imaju sa ćerkama. Ali, iz mog iskustva to je istina. Dečaci prosto obožavaju svoje mame i to je obostrano.

Još uvek imam strahove kada je odgajanje mog sina u pitanju. Još uvek ne bih menjala odnos koji imam s ćerkama ni za šta na svetu. Još uvek nalazim mnogo više sličnosti s ćerkama. Ali moj sin ispunjava mesto u mom srcu koje nisam ni znala da postoji. 

Sve mame koje imaju i ćerku i sina - bar one koje ja poznajem - mogu da potvrde sve ovo. A, osim toga, starije mame su mi rekle da naklonost i obostrano obožavanje nikada ne prestaju. Računam na to, jer bi mi se u suprotnom slomilo srce.

Moj slatki dečak će jednog dana postati sladak muškarac. U njegov život doći će mnogo novih ljubavi i ja ću biti srećna da stanem po strani kada do toga dođe. Jer, bez obzira što će na kraju predati srce drugoj ženi, znam da će u njemu uvek biti posebnog mesta za mene. Ništa ne može da naruši i zameni specijalnu vezu mame i sina.