Bolno iskustvo: Da li bi nakon ovakvog porođaja trebalo da rodim još jedno dete?

Nisam kukavica, čisto da napomenem. Krajnike sam operisala sa 22 godine, zube popravljam bez anestezije, ne gadim se vađenja krvi, a lek popijem samo kad me toliko nešto boli da ne mogu više da trpim. Međutim, ne usuđujem se ponovo ostanem u drugom stanju (iako razmišljam o tome), a prošlo je četiri godine od rođenja prvog deteta. 

Bila sam u 40-toj nedelji trudnoće. Oko 1:30h me je jako zaboleo stomak i suprug me je odvazao u bolnicu. Doktor koga smo probudili, "prosledio" me je u sobu da čekam jutro. Nakon pregleda u 6 časova, ginekolog je rekao sestrama da me polako pripremaju za porođaj.

Konstatno sam imala kontrakcije. Veoma je važno da napomenem da niko nije ni pogledao moj karton, niti su ga preneli iz doma zdravlja gde su vodili trudnoću. Tako niko nije znao da sam pila partusisten i utrogestan do zadnje nedelje, kao ni to da mi niko nije uradio ultrazvuk. 

Da se vratim priči... Uradili su mi CTG, klisitrali me a onda mi je sestra rekla da sačekam u kupatilu. Tog mometa mi je pukao vodenjak i nastala je popolava. Toalet papira nije bilo.

Bolovi su bili sve jači i oko 11h su me uveli u salu. Tu je bila druga smena. Doktori su bili zazeti(!), ležala sam sama u, a sestre su jele tortu. Jedna od njih je povremeno dolazila, a obišao me je i doktor, koji je tom prilikom razmatrao da li bi trebalo da mi daju buskopan ili ne. Dve boce indukcije su istekle, a ja se nisam otvarala. Dva puta sam pala u nesvest, povraćala, davali su mi kiseonik, kontrakcije su bile na svakih 60 sekundi, ali se nisam upošte otvarala. Svaka kost mi se pomerila. 

Ispratila sam i tu smenu kući i sve se nastavilo po starom. Oko 16h su rešili da probaju da me porode, mada još uvek nisa bila dovoljno otvorena. Rasekli su me, ali sam i pukla. Beba se uporno vraćala, te se ispostavilo da je imala pupčanu vrpcu obmotanu oko ruke. Oni to nisu znali jer, kao što sam na početku rekla, nisu ni uradili ultrazvuk, a lekove koje je trebalo da prestanem da pijem u sedmom mesecu (za skupljanje grlića materice) pila sam do devetog! Zaboravio je doktor da mi kaže da prestanem u sedmom mesecu!

Iz nekoliko puta, uspela sam da se porodim, uz babicu i još tri sestre. Rodila sam zdravog dečaka, teškog 3650 grama i dugog 55 cm ( isti tata). To je naravno najlepši deo tog dana.PageBreak

Foto: Shutterstock

Sve loše posledice porođaja

Posteljicu nisam mogla da izbacim, pa sam na silu i to izgurala, nisu je pregledali. Doktorica je lepo ušila isečeni deo, ali ne i "pukotinu". Kada se sve ohladilo, imala sam osećaj da je šila ćebe, do dvanesetog zatezanja sam brojala... Ležala sam ona dva sata i nisam mogla da verujem da više nema bolova, sva izubljena. Posle 15 sati bolova, suprugu sam nabrajala po spisku celu familiju.

Kada su me vratili u sobu i izvadili krv, hemoglobin je bio skoro na nuli. Hitno su mi dali dve boce krvi. Bilo je vanredno stanje. Tek posle dva dana, dali su mi da ustanem i to uz nečiju pomoć. Sestre na odeljenu su bile totalno neljubazne, nabijale su nam grižu savesti, da smo krive što smo rodile dete i da bi im bez nas dan prošao "u ladovini". 

Imala sam pocepanu spavaćicu iz koje su ispadala remana i grudi, tuširala sam se hladnom vodom, a kupatilo je bilo puno buba koje su se pentrale uz noge. Grozno! Te bube su šetale i po sobi i krevetima. Užas!

Istog poslepodneva, na viziti su zaključili da mi se materica nije skupila, pa su "pretpostavili" da je ostalo parče posteljice. Poslali su me na čišćenje. Anestezija koju su dali nije stigla ni da počne da deluje, a već su me uveliko "grebali". Sve sam mogla da izbegnem samo da su mi posle porođaja pregledali posteljicu. Obe ruke su mi bile skroz modre od igala. 

Muke sa dojenjem (i osobljem)

Mleko je krenulo trećeg dana, ali bradavice su mi bile uvučene i beba nije mogla da ih uhvati. Sestre su mi toliko pritiskale grudi da su totalno pomodrile. Većinu mleka sam iscedila na peškir da mi se grudi ne bi "upalile". Tog istog dana, neljubazna sestra mi je i dobacila: "Kad si završila sve, trebalo je i svetlo da ugasiš". Otišla je i nije ga ugasila. 

Četvrtog dana su me pustili kući i prvi put sam samostalno hodala. Četiri ipo meseca, dok sam imala mleka, izmlazala sam se na tri sata pumpicom, nisam odustajala. Konci su ispali posle 30 dana, a posle dva meseca sam prvi put sela na wc šolju. Posle toga mi odnosi nisu prijali. I plakala sam kad god bi me neko pitao nešto.

Srećna sam što sam rodila dete, volim ga najviše na svetu ali nisam mišljenja da se sve zaboravi, jer da jesam, imala bih već troje mališana. Nadam se da će sa drugim biti drugačije ili ću bar znati šta me čeka.

Majka predivnog dečaka

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.