Do pre dva meseca sam se radovala svakom danu i mojoj bebi, a onda odjednom šok – njeno srce nije razvijeno kako treba. Donosimo tešku odluku da prekinemo trudnoću.

U Višegradsku odlazim 8. decembra. Ležim na odeljenju kontrole feriliteta. Svi su divni i razumni, da ja zaista nemam reči – sestre, doktori, čistačice, apsolutno svi. Valjda ljudi imaju razumevanja, pretpostavljaju kako nam je.

Povezane vestiLekarski preglediZnaci koji ukazuju na zastoj rasta ploda

Dan kasnije ubrizgavaju mi tečnost direktno u stomak od koje bebi srce staje, a meni kreću bolovi i otvaranje pred porođaj. Mislila sam da ću umreti od bola, tuge i nemoći, kada je beba počela da udara na drugoj strani stomaka, kao da je htela da pobegne, kao da je znala šta joj rade. Smatrali su da je najbolje da, pošto je beba mala (1.100 grama) izazovu prirodan porođaj.

Povezane vestiSterilitet i proble…Trudnoća nakon spontanog pobačaja

Posle par sati počinju bolovi i ja oko 18 časova odlazim u porodilište. Onda kreće pakao. Znala sam da će da boli, i psihički i fizički sam bila spremna na to, ali na toliku nemarnost i bezobrazluk ljudi u belom, nisam. Upoznala sam mnogo zdravstvenih radnika, ali onako nešto nikad. Ophoditi se toliko bahato i bezobrazno prema nekome ko prolazi kroz najteži period u životu je zaista sramota. Od babice koja me udarala po stomaku da bi beba što pre izašla i drala se na mene jer sam rekla da ne znam kako da dišem, do studenata koji su bili tu i igrali igrice na svojim telefonima. Bolelo je, kao da mi dušu uzimaju. 

Povezane vestiVaša pričaMoj porođaj u Višegradskoj: Uvredljive reči bole više od carskog reza

Porođaj je brzo završen, bebu nisam htela da vidim jer bi mi bilo još teže, što se babici nije dopalo jer su onda morali da popunjavaju neke papire. Nakon porođaja uspavali su me da bi me ušili jer sam, kako je babica rekla, "razmažena i ne želim da slušam". Odbijam da verujem da su sve babice ovakve, ali ako nažalost jesu, želim da verujem da decu ipak donose rode. 

Posle dva dana sam izašla iz bolnice, stavila ruke u džepove i sa svojim mužem krenula kući...

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.