Telu je energija, pre svega, potrebna za proizvodnju toplote, mišićni rad, rad srca, disanje, moždanu aktivnost, ali i za rast, obnavljanje i oporavak biliona ćelija u telu. Kao i kod odraslih, uzrok dijabetesa kod dece nije do kraja razjašnjen. Verovatno je reč o kombinaciji genetskih i faktora sredine, mada većina mališana sa dijabetesom tipa 1 nema porodičnu istoriju dijabetesa ističe naša sagovornica Prim. dr sci. med. Jasminka Komnenović, specijalista pedijatrije i specijalista ishrane.

Dijabetes je bolest kod koje telo ne može da stvara energiju kako bi trebalo, a to se dešava zato što ne proizvodi dovoljno hormona insulina, ili insulin ne deluje na adekvatan način. Samo sa insulinom, telo može da koristi šećer iz hrane za proizvodnju energije. Ukoliko, pak, nema insulina, ćelije nisu u mogućnosti da koriste šećer za energiju. Neiskorišćeni šećer raste u krvi, a iz tela izlazi urinom. Ponekad ćelije ne reaguju na insulin - što, takođe, dovodi do dijabetesa. 

Tri najčešća tipa šećerne bolesi

Tri najčešća tipa dijabetesa su: Tip 1, Tip 2 i gestacijski dijabetes (u trudnoći). Međutim, dijabetes se ponekad javlja kao propratna pojava kod retkih genetskih bolesti ili cistične fibroze. Kod nekih ljudi se javlja kao posledica medikamentne terapije, najčešće usled upotrebe steroida.

Dijabetes tip 1

Ranije poznat kao insulin zavisni ili juvenilni dijabetes, dijabetes tip 1 je najčešći od svih tipova dijabetesa koji se javljaju kod dece (do 95 odsto dece mlađe od 16 godina ima ovaj tip). Uslovljen je nemogućnošću pankreasa da stvara insulin, i smatra se autoimunom bolešću, što znači da imuni sistem napada sopstvena tkiva i organe. Kod dijabetesa tipa 1, pankreas gubi sposobnost proizvodje insulina u dovoljnoj količini. Vremenom se razvijaju simptomi dijabetesa, i razara se oko 80 odsto ćelija pankreasa. Ne zna se koliko je vremena potrebno da do toga dođe, ali je tada jedini način da telo postane sposobno da ponovo koristi šećer za energiju - nadoknada izgubljenog insulina. To se postiže insulinskom terapijom nekoliko puta dnevno, a dnevni plan kontrole takođe uključuje planiranje obroka, kontrolu krvi i urina, i mnoge druge testove. 

Simptomi i znaci dijabetesa tip 1

Brojni su rani simptomi koji ukazuju da dete može da ima tip 1 dijabetesa:

♦ učestalo mokrenje velikih količina urina

♦ pojačana žeđ

♦ suvoća usta i grla

♦ gubitak težine

♦ pojačan apetit

♦ osećaj umora

♦ pelenski osip kod odojčadi, koji ne prolazi uobičajenom negom

♦ ponekad teži simptomi: gubitak telesne mase, bol u trbuhu, mučnina i povraćanje

♦ glavobolja

♦ umor

♦ poremećaj ponašanja

Kada deca sa dijabetesom jedu, hrana se razgrađuje i šećer se oslobađa tokom varenja. Taj šećer odlazi u krv i odnosi se do ćelija. Ali, pankreas nije u mogućnosti da reaguje stvarajući insulin, pa šećer ne može da uđe u ćelije. Dete postaje umorno, jer ćelije nemaju energije. U međuvremenu, nivo šećera u krvi raste. Ako bi se to dozvolilo, gustina krvi bi postala tolika da bi bio onemogućen protok kroz vene. Srećom, bubrezi filtritraju krv i oslobađaju se supstanci koje mogu da naškode organizmu.

Napad šećera - umorno dete

Kada bubrezi osete visok nivo šećera u krvi, počinju da ga eliminišu urinom. Sa viškom šećera se eliminiše i voda u kojoj je šećer rastvoren, a kao rezultat toga dete mokri češće, i u većim količinama, samo da bi se oslobodilo šećera. To se zove poliurija. Što je viši nivo šećera u krvi, to dete češće mokri. Takva situacija obično vodi ka dehidrataciji, pa je telu potrebno više vode. Dete postaje izuzetno žedno i uzima velike količine vode.  

Deca mogu da se žale da su im usta suva i lepljiva, a grlo suvo i bolno. Dok roditelji, sa druge strane, mogu da primete da mališani uzimaju velike količine sokova, mleka, ili vode. Ponekad misle da njihova deca previše mokre jer previše piju tečnosti, pa pokušavaju da smanje njen unos. Dete, međutim, nastavlja često da mokri, jer telo ima prioritet da se oslobodi viška šećera. Uzimanje tečnosti je jedini način da se izbegne dehidratacija. 

Pojačano mokrenje i žeđ su često prvi indikatori hiperglikemije (povišenog nivoa šećera u krvi) i dijabetesa.

Simptomi kod odojčadi i male dece mogu da budu nejasni. Na primer, veoma je teško prepoznati žeđ, jer ne umeju da govore. Regularno ubrzanje rasta može da dovede do promene u apetitu, i u tom slučaju deca mogu brže da ispolje ozbiljnije simptome, pre nego što se dijabetes prepozna. 

Dodatni simptom kod odojčadi može da bude pelenski osip, koji ne pokazuje poboljšanje kod upotrebe medicinskih krema. Kod starijih devojčica, simptom mogu da budu gljivične vaginalne promene, ili svrab.

Postavljanje dijagnoze 

Dijagnoza dijabetesa se obično postavlja na osnovu nekoliko kliničkih simptoma i analiza: 

▪ preterana žeđ

▪ često mokrenje

▪ analiza urina, koja pokazuje dosta šećera i pojavu ketona

▪ šećer u krvi viši od 11,1mol/L u svako doba dana, nezavisno od toga šta dete jede

Kod većine male dece, školske dece i adolescenata, u pitanju je dijabetes tip 1. Simptomi obično počinju dramatično, jer pankreas ne luči insulin. Ketoni se češće pojavljuju u urinu kod dijabetesa tipa 1, ali njihova pojava ne ukazuje obavezno da je u pitanju taj tip. Nažalost, rana dijagnoza ne znači da će dijabetes biti lakšeg oblika, ili da će tretman biti lakši. U retkim slučajevima, teško je odrediti da li je u pitanju tip 1 ili 2, pa se pribegava dopunskim testovima - koji uključuju nivo insulina, genetska testiranja i korišćenje imunih markera za tip 1, kod koga se nalaze antitela u organizmu. 

Kada se kod deteta dijagnostikuje dijabetes, roditelji treba da nauče kako da postupaju. Prvi korak je da nauče kako da daju injekcije insulina, kako da mere šećer u krvi, i kako da naprave plan ishrane. Znanje roditelja je osnova kontrole dijabetesa. Cilj je da se pomogne detetu na duge staze - da živi približno kao i druga, zdrava deca.

Fizička aktivnostSvakodnevna fizička aktivnost za decu koja imaju dijabetes je neophodna. Fizička aktivnost smanjuje nivo šećera u krvi, pa deca koja uzimaju insulin - moraju da smanje dozu, jer kombinacija suviše insulina i vežbanja smanjuje šećer u krvi, i vodi u hipoglikemiju. Ako se dete bavi sportom, treba da uzme više hleba, voća, i drugih ugljenih hidrata pre treninga.

Tretman dijabetesa tipa 1

Postoje dva cilja u "tretmanu" dijabetesa: da nivo šećera u krvi bude što bliži normalnom - kako ne bi došlo do komplikacija u budućnosti, i da dete može da živi sa dijabetesom zdravo i produktivno. 

Tretman tipa 1 se sastoji od:

◙ davanja insulinskih injekcija nekoliko puta dnevno, ili davanja insulina sa ekstra dozama u vreme jela 

◙ praćenja šećera u krvi nekoliko puta dnevno 

◙ poštovanja plana ishrane 

◙ pojačane fizičke aktivnosti, koja je praćena dodatkom hrane ili, ponekad, smanjenjem insulina 

PageBreak

kad-malisanima-ponestane-energije-kako-prepoznati-simptome-dijab


Dijabetes tip 2 kod dece

Teško je dijagnostikovati tip 2 kod mladih ljudi, jer počinje blagim simptomima, ili bez simptoma. Ne zna se tačno koliko je čest dijabetes tip 2 kod mladih, zna se samo da se broj obolelih povećava. Njegova sve češća pojava, naročito kod adolescenata, povezuje se sa načinom života i povećanjem telesne težine, praćene manjom fizičkom aktivnošću i konzumiranjem brze hrane. 

Neki ljudi sa dijabetesom tipa 2 mogu da ga kontrolišu ishranom i vežbama, dok drugi ipak koriste lekove, ili injekcije insulina.

Znaci i simptomi dijabetesa tipa 2 

U poređenju sa dijabetesom tipa 1, tip 2 obično počinje blagim simptomima, ili bez simptoma: 

◘ češće mokrenje u velikim količinama 

◘ pojačana žeđ 

◘ pojačana glad 

◘ gubitak telesne težine

◘ zamućen vid

◘ gljivične infekcije

◘ produženo zarastanje rana 

◘ osećaj umora i iscrpljenosti

Tretman dijabetesa tipa 2 

Dijabetes tip 2 se kontroliše kombinacijom zdrave ishrane, fizičke aktivnosti, smanjenjem telesne težine, a za mnoge mlade ljude i medikamentima. Tretman, svakako, uključuje mnoge promene životnog stila. Kada ishrana i vežbanje ne uspeju da kontrolišu nivo šećera, prepisuju se lekovi koji pomažu da insulin deluje bolje. Neki adolescenti moraju da uzmu i injekcije insulina, ali ni insulin ni lekovi ne mogu da zamene zdravu ishranu, redovne vežbe, i održavanje optimalne težine.

Decu kod koje je počeo pubertet u uzrastu od deset godina, ili su gojazna (Indeks telesne mase - BMI veći od 95 odsto za uzrast i pol), decu iz porodica u kojima neko ima dijabetes tip 2, ili je majka imala dijabetes u trudnoći - treba obavezno testirati na dijabetes tip 2.

Ishrana dece obolele od dijabetesa

Ishrana je izuzetno važna za decu sa dijabetesom, najviše u smislu kompleksnih ugljenih hidrata i vlakana. Za odojčad i malu decu, održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi je ključno za razvoj mozga.

Neophodno je biti oprezan sa slatkom hranom, ali je nepotrebno da se potpuno isključi. Dnevni raspored obroka podrazumeva:

- tri glavna obroka

- dve-tri užine

- cela porodica treba da jede istu hranu

Deci koja imaju dijabetes, u osnovi je potrebna ista hrana za rast i razvoj kao i drugim mališanima. Zdrava ishrana podrazumeva obilje svežeg voća i povrća, integralnih žitarica, mršavog mesa, ribe i mlečnih proizvoda

Šta sve roditelji treba da znaju

● naučiti kako različita hrana utiče na nivo šećera u krvi

● naučiti dete da pije vodu kada je žedno

● odabrati ugljene hidrate sa dosta vlakana

● ograničiti: slatkiše, guste sokove, peciva, džemove, med

● ograničiti zasićene masti i holesterol

● uspostaviti dnevnu rutinu fizičke aktivnosti

● uključiti povrće različitih boja (spanać, brokoli, karfiol, šargarepu, plavi patlidžan)

● koristiti hleb od celog zrna, integralni pirinač, integralnu pastu

● dva-tri puta nedeljno meso zameniti mahunarkama

● sa piletine skinuti kožu pre termičke obrade

● užina bi trebalo da bude sastavljena od svežeg voća, sira i krekera

● izbegavati trans masne kiseline iz margarina, peciva, brze hrane