Bio je to 14.maj 2015. godine, 33. nedelja trudnoće...

Dolazim u bolnicu zbog redovne kontrole. Sve je u redu, ali je mali dečak postavljen karlično zbog dvoroge materice. Dežurni lekar odlučuje da ostanem do jutarnje vizite....aaaa, samo ne ležanje u bolnici (počelo je sređivanje bebine sobice)!

Sva u panici - zašto još jedna noć u bolnici, okrećem se i počinjem da plačem (hormoni naravno).

Tada mi puca vodenjak i kreće moja borba i borba mog malenog dečaka. I dalje u panici, ali malo hladnije glave, pištam šta se dešava. Dolazi dežurni lekar koji mi saopštava da je porođaj krenuo. Oooo...! Sreća da je radila doktorka kojoj sam i danas beskrajno zahvalna jer njenom odlukom hitno krećemo za Beograd. Inače, sve se dešava u kruševačkom porodilištu. 

Hitno je značilo toliko da smo sanitet čekali sat vremena. Na kraju kreće hitna, ja u šoku - pola plodove vode je iscurelo. Porođaj uveliko traje... Povrh svega, pregled na pola puta, u sanitetu, i naravno izlazak u toalet na prvoj NIS-ovoj pumi. Ljudi u šoku, žena se porađa, kao na filmu...

Muž prebledeo, medicinska sestra klima glavom - nešto nije u redu. Kreće jurnjava auto-putem.

Evo Gak-a... "Samo spasite bebu", izgovaram. Odmah carski...

Bude me. Dečak 2320grama, 46cm. Rodio se mamin borac! Bio je pet dana u inkubaturu.

Sve smo preživeli. Danas punimo sedam meseci i mojoj sreći nema kraja. Hvala ti, Bože, na svemu.

Mama Violeta

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.