Saveti oftalmologa: Kako da sačuvate vid vaše dece

Ne kaže se uzalud da, kada je nešto vredno, treba da se čuva „kao oči u glavi“. Vid je jedno od pet čula kojima spoznajemo svet oko nas. Smatra se da beba još u majčinoj utrobi oseća promene svetla, a kad se rodi, primećuje svetlost i senku i pokrete. Čak i ako je s vašom bebom sve u redu, odvedite je oftalmologu na pregled kad napuni godinu dana, a sledeći put oko drugog rođendana. Važno je znati da se kod dece vid postepeno razvija. Smatra se da je u većini slučajeva formiran između četvrte i pete godine, a razvijen na oba oka u vreme polaska u školu. O ovoj temi razgovarali smo sa dr Gordanom Perić, specijalistom oftalmologije u DZ Voždovac.

Obratite pažnju

Do četvrte-pete godine manje nepravilnosti se tolerišu jer je vid u fazi formiranja, osim kod upadljivog strabizma (razrokost) i tada treba reagovati što pre. Najčešće se zatvara jedno oko, zdravo, da bi se ono drugo ispravilo. Deci se često daju korekciona stakla, a ponekad kontaktna sočiva. U ovom uzrastu je vreme i za prvi sistematski pregled. Kod dece školskog uzrasta javljaju se kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam. Deca to primete kad ne mogu da čitaju s table iz treće ili četvrte klupe, boli ih glava, slova su im iskrivljena ili umanjena i previše približavaju knjigu kada čitaju, što samo pogoršava stanje. 

"Miopija ili kratkovidost obično se javlja između desete i dvanaeste godine. Najčešće se koriguje naočarima i kontaktnim sočivima. Posebno su joj sklona deca čiji roditelji takođe imaju visoku miopiju, preko minus 5. Ako oba roditelja imaju veliki minus, velika je verovatnoća da će ga i dete naslediti, a ako je samo jedan roditelj kratkovid, verovatnoća je manja. Rano otkrivanje i lečenje kratkovidosti je veoma važno da detetu jedno od nekorigovanih očiju ne bi ostalo slabodivido", objašnjava dr Perić.

Što kraće ispred računara 

Poslednjih godina sve više dece ima potrebu za korekcijom vida, što je posledica genetike, zatim boravka u zatvorenom prostoru, nedostatka vitamina u ishrani i predugog sedenja za računarom. 

"Od ranog uzrasta deca se virtuelno zabavljaju, što je veoma opasno. Usled predugog sedenja za računarom manje se trepće, suše se oči, što smanjuje ishranu prednjeg segmenta oka, pa nema dovoljno suza. Očne jabučice i kapci su stalno u istom, prinudnom položaju, a ne prirodnom, što podrazumeva pogled u daljinu. Zbog toga se izdužuje očna jabučica, nastaju astigmatizam, zamor i poremećaj koncentracije, pa mnoga deca koja inače ne bi nosila naočare u tom uzrastu, moraju da ih nose. Zato kompjuter treba koristiti samo onoliko koliko se mora", ističe dr Perić.

Naočare nisu bauk

Iako više nije neuobičajeno nositi naočare, neka deca ipak ne žele da ih nose da ih drugari ne bi zadirkivali. Ipak, to je neophodno jer se manja dioptrija koriguje naočarima, a veća kontaktnim sočivima. 

"Važno je da naočari budu udobne, lagane, da daju  dobro vidno polje i da budu plastične, da se deca ne bi povredila pri padu ili udarcu. Mada, preporučujem da dete skine naočare dok se igra loptom ili trči. Kontaktna sočiva mogu da se nose tek kada oko zauzme svoj oblik, što je oko 15-16. godine. Sočiva, koliko god da su korisna, imaju i štetne efekte. Naime, sočivo se ponaša kao strano telo u oku, ponekad ne može potpuno da koriguje vid, zatim rožnjača nema dovoljno kiseonika, a zahtevaju i posebno održavanje i higijenu. Novije generacije sočiva, međutim, imaju neznatne štetne efekte, a u nekim situacijama najbolji efekti postižu se upravo sočivima. Preporučuju se kod velike kratkovidosti ili dalekovidosti, kod astigmatizma koji ne može da se koriguje dovoljno dobro naočarima i kod urođenih anomalija i bolesti rožnjače", ističe dr Perić.

Najčešći problemi

Kod beba se najčešće javljaju intrahospitalne infekcije. Beba se preko porođajnog kanala inficira od majke, što se manifestuje slepljenim kapcima i krmeljivim očima. 

Ambliopija ili lenjo oko

Kada jedno oko slabo vidi, dete se koristi praktično jednim okom, što rezultira vidljivim strabizmom. Ako se problem ne otkrije i ne leči na vreme, mozak izabere da ignoriše oko koje slabije vidi, a to može da prouzrokuje trajni gubitak vida.

Kad oči nisu u harmoniji

Katarakta

Često se javlja kod dece. Do druge-treće godine obično je urođena, pa očni hirurg donosi odluku o intervenciji. U kasnijem uzrastu javlja se najčešće kao posledica povrede, udružena s drugim problemima.

Glaukom

To je stanje relativno retko kod dece, a karakteriše ga visok očni pritisak. Uzrok može biti preterano ili preslabo lučenje suza, a upozoravajući znaci su povećanje oka, pojačano suzenje, preosetljivost na svetlost, glavobolja, mučnina, povraćanje, pojava aure oko izvora svetlosti. I kod dece i kod odraslih glaukom obavezuje na redovnu kontrolu.

Pojačano suzenje

Javlja se kod novorođenčadi kad je sistem za normalno lučenje suza blokiran i sprečava prirodan tok suza. Suze se nakupljaju i slivaju niz obraze čak i kada dete ne plače. Može se javiti i nakupljanje krmelja u uglu oka, kao i oticanje i crvenilo očnih kapaka.

Zaustavite porast miopije

Ako roditelji imaju malu dioptriju i dete to nasledi, njen porast može da se spreči ako dete redovno nosi naočari, vodi računa, kreće se, ne čita noću i dobro se hrani. Međutim, uprkos tome nekad se kratkovidost ipak poveća, što je nasledni faktor i posledica preterane upotrebe kompjutera. To znači da, ako roditelj ima minus 3, dete može da dobije minus 4

Tekst priredila: Vanja Ostojić