Blizanačka trudnoća - od začeća do porođaja

Multifetalnom se naziva ona trudnoća kada se u materici razvija više od jednog ploda. Najčešće se radi o blizanačkim trudnoćama, ređi su slučajevi sa tri ili više ploda. Ovakva trudnoća ima svoje zakonitosti, način nastanka, razvoj, uticaj na zdravlje majke, ali i na plodove koji se razvijaju u zajedničkoj sredini.

– Blizanci različitog pola su uvek dizigotni, dok oni istog pola mogu biti i monozigotni i dizigotni.Takođe, blizance delimo i prema horionicitetu odnosno broju posteljica. Dizgotni blizanci uvek imaju dve posteljice i dva amniona i nastaju kada se oplođena jajna ćelija podelu unutar perioda od nultog do trećeg dana. Njih je procentualno oko 20 do 30 odsto. Monohorionski diamnionski blizanci učestvuju sa oko 70 odsto ukupnog broja monozigotnih blizanaca i nastaju deljenjem jajne ćelije unutar 4 do 8 dana nakon oplođenja. Najređi, monohoionski i monoamnionski blizanci, nastaju kada se oplođena jajna ćelija deli od 8 do 15 dana nakon olpođenja – ističe naš sagovornik.

– Uzrok nastajanja monozigotnih blizanačkih trudnoća nije jasan. Za dizigotne se smatra da im je uzrok povišeni nivo ljudskog gonadotropina. Sa godinama majke, zahvaljujući lučenju hormona koji podstiču ovulaciju, broj blizanačkih trudnoča raste – kaže dr Maričić.

Takođe, planiranje porodice kroz postupak vantelesne oplodnje povećava verovatnoću nastanka multifetalnih trudnoća. Sa većim brojem vraćenih embriona u toku ovog postupka, povećava se i verovatnoća trudnoće sa više plodova. Broj plodova u ovakvoj trudnoći moguće je regulisati postupkom embrionalne redukcije kada se iz materice, posebnom procedurom, uklanja jedan ili više plodova.

Povećan oprez

Multifetalna trudnoća, kako napominje naš sagovornik, zahteva redovno ambulantno ili bolničko praćenje.
– Ukoliko se radi o blizanačkoj trudnoći najčešće je neophodno da pacijentkinja svake tri nedelje dolazi na ambulantne preglede koji se sastoje iz kliničkog, ginekološkog i ultrazvučnog pregleda. Svrha ovih pregleda je da se na vreme uoče moguće komplikacije po zdravlje majke ili plodova. Komplikacije su rezultat drastičnijih promena u fiziologiji blizanačke trudnoće. Ne samo da je materica veće zapremine, veća je i zapremina cirkulišuće krvi, a samim tim i minutni volumen srčane pumpe majke. Takođe, subjektivne tegobe u vidu mučnine, povraćanja i povećanja telesne težine se teže podnose – tvrdi dr Maričić.

PageBreak

Moguće komplikacije

Maternalne komplikacije se mogu javiti na samom početku trudnoće. Broj spontanih pobačaja je veći, prevremeni porođaj nije retkost. Obično se blizanačka trudnoća završava do 36. nedelje. Hipertenzija je i do pet puta češća nego kod trudnoća sa jednim plodom, a zbog povečanih nutritivnih potreba dva ili više ploda, ćešće su anemije kod ovih trudnica, kao i nedostaci ostalih hranljivih supstanci. Odgovarajućom ishranom, blagovremenim otkrivanjem deficijencija i nešto većim dnevnim unosom kalorija moguće je preduprediti eventualne nedostatke. Prerastegnutost materice uzrok je smanjene kontraktilnosti mišića nakon porođaja, što može dovesti do pojačanog gubitka krvi usled hipotonije materice.

– Fetalne komplikacije se ogledaju u češćim urođenim anomalijama i hromozomskim aberacijama što ukazuje na neophodnost prenatalne genetske dijagnostike. Diskordinantni rast plodova dovodi do zastoja u rastu jednog ploda. Uzrok je najčešće značajna razlika u površini posteljica ili fetofetalna transfuzija kada pojava vaskularnih anastomoza na nivou kapilara. Jedan plod je manji, anemičan, zaostao u rastu i sa manjom količinom plodove vode, dok je drugi hipertrofisao, sa hipertenzijom, srčanom hipertrofijom i povečanom količinom plodove vode – ističe dr Maričić.

Pravilno i redovno vođenje blizanačke trudnoće podrazumeva što raniju dijagnostiku postojanja dva ploda, broj posteljica i broj kompartmana sa plodovom vodom. Ultrazvučnim pregledima prati se fetalni rast i razvoj, merenjem arterijskog pritiska na vreme dijagnostikuje eventualna hipertenzija.

– Merenje dužine grlića (cervikometrija) može dovesti do smanjenja pojave prevremenih porođaja ili pobačaja. Redovna procena biofizičkog profila i kardiotokografski pregledi ukazuju na to koliko bebama i dalje prija boravak u majčinom organizmu – tvrdi naš sagovornik.

Način porođaja

– Nije neophodno svaku blizanačku trudnoću završavati carskim rezom, ali je nophodno intenzivno praćenje kraja trudnoće i planiranje porođaja. Najpovoljniji položaj plodova za vaginalno završavanje trudnoće jeste kada oba ploda prednjače glavicama. Svi drugi položaji podrazumevaju procenu akušera, kao i određene akušerske manevre ukoliko je, na primer, drugi plod postavljen karlično ili poprečno. Ipak, može se reći da su neke od ovih intervencija zahtevne i nose povećani rizik po drugi plod, te je procena za operativnim završavanjem trudnoće carskim rezom sve češći izbor – objašnjava dr Zoran Maričić.

Vremenska razlika u rađanju blizanaca uslovljena je nepostojanjem ugroženosti drugog ploda (srčani tonovi ploda uredni, pupčanik nije ispao, nema krvarenja), te nekadašnje vreme tolerancije između rađanja blizanaca od 15 minuta može biti znatno produženo.

– Retko, ali moguće je da se prvi plod rodi prirodno, vaginalnim putem, a drugi carskim rezom radi izbegavanja opasnosti po drugi plod – tvrdi dr Maričić.

Kako naglašava dr Maričić, nakon porođaja neophodan je intenzivan nadzor majke budući da su krvarenje iz materice kod blizanačkih trudnoća i gubitak veće količine krvi češći nego kod jednoplodnih trudnoća. 

Tekst: Tamara Kostić, Suzana Obradović