Majka koja svoju ćerku voli više nego što je bilo ko voleo svoje dete

Neobično iskustvo potaklo je blogerku Kristin Skotelas, majku dve ćerke, na razmišljanje o tome koliko ljubavi roditelji imaju za svoju decu. Prenosimo vam njenu priču objavljenu na sajtu Hafington posta.

Pre nekoliko godina, kada sam bila prvi put trudna, sedela sam s prijateljicama u dnevnoj sobi. Ne sećam se tačno o čemu smo pričale, ali jednu rečenicu nikada neću zaboraviti. Prijateljica koja je tada imala bebicu od sedam meseci je rekla: "Mislim da volim svoju ćerku više nego što je bilo ko voleo svoje dete". Nasmejala sam se i osvrnula u želji da sa prisutnima podelim svoju "ma nije li ovo tako dramatična ali i smešna izjava" misao, međutim kada sam vratila svoj pogled na nju, imala sam šta da vidim. Ona je sedela nasmešena, ali se nije smejala. Ozbiljno je to rekla! Ova majka je stvarno mislila da voli svoje dete više nego što je iko ikada voleo svoje.

Kada im pomazim kose osećam toplinu, topim se kada ih poljubim ili zagrlim dok šetamo, kada me one drže svojim malenim rukama. Dok sedimo zajedno na klupi osećam neopisiv mir i sreću, a u pitanju je jedna sasvim obična stvar! Potpuno sam zadovoljna žena kada se smejem sa njima, delim grickalice... Kada god su moja deca nešto postigla bila sam u stanju da puknem od ponosa i uvek bi me obuzimala tuga zbog onog tihog glasa u glavi koji kaže "Tako brzo rastu!". Strašno je šta može da vam uradi jednostavni prelazak iz kreveca u krevet, koliko vam samo može uzburkati emocije!

Volim da ih grlim, da ih posmatram dok spavaju, jer je to sve luksuz koji takođe ne možeš dobiti "za male pare". Da, plaćam ovaj poklon time što nemam savršeno telo, oči su mi izborane, izlazim sa neurednom kosom i obavezno imam po fleku ili dve na pantalonama. Znam da će doći dan kada ću malo više spavati i malo manje pažnje dobijati. Neće dugo trajati period kada će mi tražiti poljubac ili zagrljaj viška, ili se kriti iza mojih nogu kada se nekoga ili nečeg stide. Sve češće će sklanjati moju ruku sa svojih leđa i ponavljati "Nemoj me dirati" i neće biti kao sada fizički vezane za mene.

Želim im da normalno odrastaju i da postaju svoji ljudi, ali neizmerno će mi nedostajati i njihovi dodiri malim prljavim nožnim prstićima koji kao da pojedinačno govore kako me vole, i onda ja njima odgovaram kako i ja volim njih. Majčinstvo od mene svaki dan čini sve jaču i srećniju ženu. Nisam sigurna da ću ikada biti jača nego što sam sada, jer imam njihovu potporu i podršku u tome, one me čine najboljom.

Tako da sada kad razmišljam o komentaru moje prijateljice, razumem je, ali i dalje mi je blesavo, samo na drugačiji način... Sada mislim da sam ja ta koja voli svoju decu više nego što je bilo ko ikada voleo svoje dete. I sigurna sam u to.

I da se takmičim sada sa njom ne bi mi palo teško, jer realno nema gubitnika u ovakvoj igri, zar ne?

Svi koji učestvuju su pobednici.

Prevela i priredila: Milica Gudžulić