Krštenje – važni običaji i korisni saveti

Stari je običaj da se dete krsti još dok je beba, dok ne proslavi prvi rođendan. U današnje vreme, tradicija se manje poštuje, pa se dešava da se taj svečani čin odlaže za neke kasnije godine. Ipak, roditelji sve češće krštavaju svoje čedo u najranijem uzrastu.

Krštenje je Sveta tajna kojom čovek postaje hrišćanin i član crkve. Čim dete malo ojača, posle nedelju-dve, može da se izvrši krštenje: u hramu, manastirima i crkvama gde ima krstionica, a može i u domu roditelja, ako je neophodno. Međutim, važno je znati da, ukoliko se dete krštava pre četrdesetog dana od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju.

Kada je pogodno da se obavi?

Krštenje može da se izvrši bilo kojeg dana, u svako doba dana i noći, ukoliko postoji potreba za tim. Naročito je dobro ako se obavi praznikom, da se dete i roditelji tog dana pričeste. Krštenje ne bi trebalo obavljati, osim u slučaju nužde ili nekog drugog valjanog razloga: u periodu od Božića do Krstovdana i u toku Velike, Strasne sedmice (izuzev Velike Subote).

Šta je neophodno za taj čin?

Za ovaj svečani događaj treba pripremiti krsnicu - platno bele boje, veličine od jednog do jednog ipo metra, u koje se dete uvija posle krštenja. Od nje se, potom, detetu sašije košuljica, benkica ili jastučić za spavanje. U nekim krajevima je običaj da se dete, kada počne krštenje, zavija u očevu belu košulju, sve dok ne bude kršteno vodom. Bela košulja i krsnica simbolizuju nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simbol duhovne i telesne čistoće. Potrebno je i ulje, po mogućstvu maslinovo, kojim se dete pomazuje. Kum kupuje sveću u crkvi (može da se kupi nekoliko dana ranije, pa da se ukrasi). Negde je običaj i da se ponese jedan ili dva velika bela peškira, kao i krstić za dete.

Uputstva za vreme bogosluženja

Jedna osoba treba da bude određena da dete skine pre i obuče posle krštenja. Fotografisanje je dozvoljeno, ali sa merom - da ne ugrožava službu. Onaj ko to radi, mora da zna gde je dozvoljeno stajati za vreme fotografisanja ili snimanja. Stoga je najbolje da se posavetuje sa sveštenikom pre obavljanja službe.

Poštovanje verskih pravila

Zbog organizovanja svečanog ručka, crkva preporučuje da se krštenje obavi u dan kada se mrsi. Ukoliko se krštenje obavlja uz post, obavezna je posna hrana. Smatra se da roditelji čine veliki greh ako tada pripremaju mrsnu hranu.

Posle krštenja, voda kojom se dete krsti, prosipa se na mesto gde se ne gazi, ili se izlije uz neki kalem, ili u cveće u kući. Kosica koju sveštenik odseče pri krštenju, stavlja se u vosak, pa se i ona stavlja na neki kalem, ili se čuva u kući, kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta. Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kući kao draga uspomena.

Institucija kumstva

Kum, koji daje ime detetu, svedok je krštenja i duhovni roditelj deteta koje se krštava. On mora da bude pravoslavne vere, kršten i punoletan. Ukoliko je u braku, mora da bude venčan u pravoslavnoj crkvi. Roditelji ne mogu da budu kumovi svojoj deci, kao ni monasi. Ne treba ga birati ni među krvnim srodnicima.

U našem narodu, institucija kumstva je veoma cenjena. Stoga kumstvo ne treba olako shvatati - jer podrazumeva ozbiljnu, obostranu odgovornost i poštovanje, izraženo narodnom izrekom: "Bog na nebu, kum na zemlji!".

Tekst: Snežana Damnjanović Mitić