Mama blogerka Betsi Šo odlučila je da napiše listu priznanja o svim aspektima sopstvenog majčinstva - i o onima kojima je nezadovoljna i o onima na koja nije ponosna. Ona je svoj dirljiv i iskren blog nazvala "Ja sam mama koja zaboravi da podseti decu da operu ruke", a on se sastoji iz podužeg niza priznanja koja se tiču roditeljstva. Pogledajte šta ona smatra svojim najdubljim majčinskim tajnama.

„Ja sam mama koja smešno lako začne dete, a tokom trudnoće pati kao mučenik. I ja sam mama koja je dojila bez brige, ali se često osećala tužno i nervozno dok je to radila.

Ja sam mama koja daje otkaz kada čeka bebu. I ja sam mama koja se ponekad oseća nesposobno jer ne ume da uspostavi balans između posla i majčinstva.

Ja sam mama koja ne može da ostavi svoje bebe, ali se često pitam kako bi bilo da nisam majka. Ja sam mama koja nikako da upamti da podseti decu da operu ruke pre obroka.

Ja sam mama koja je, kada su moja deca bila mlađa, maštala da, zaposli bebisiterku samo da bi uspavala decu, da sedne na ivičnjak i pije hladno pivo. I ja sam mama koja je retko zvala bebisiterke jer je ušuškavanje moje dece nešto što ne želim da delim ni sa kim ko nije bio deo njihovog začeća.

Ja sam mama koja preskače stranice dosadnih slikovnica. I ja sam mama koja se potresla jer njena dvanaestogodišnja ćerka više ne želi priču pred spavanje.

Ja sam mama koja je sipala javorov sirup u mleko svoje ćerke da bi ga popila. I ja sam mama koja je stavljala fino izmleven spanać maskiran u biljke u gotovo sve.

Ja sam mama koja ponekad zaboravi da je njen posao da prepozna i pohvali temperament svojih ćerki umesto da pokuša da ih oblikuje po svojoj volji. I ja sam mama koja je bolno svesna sve što može da čini bolje.

Ja sam mama koja igrališta smatra dosadnima i usamljenima. I ja sam mama koja je nekada davno, nakon izlaska iz kluba, odlazila u dečje parkove da se ljulja...

Ja sam mama koja je poželela da izađe iz svoje kože od nervoze kada je bila ’zaglavljena’ u kući s bebom jednog divnog zimskog dana. I ja sam mama koja je naučila svoju decu da vole kišovite dane, zaleđene reke i skijanje.

PageBreak

Ja sam mama koja mora da pleše sa svojom decom na zabavama. I ja sam mama kojoj se ponekad ne pleše.

Ja sam mama koja ponavlja: ’Kakva prevara... Pepeljuga nije stigla na bal, nije živela srećno i zadovoljno do kraja žvitoa’, kada klečim i ribam nešto što je prosuto po podu.

Ja sam mama koju nervira briga o domaćinstvu. Ja sam mama koja psuje dok usisava. Ja sam mama koja ima ’kućepaziteljske cikluse’ Jednom mesečno, kada kuvam i čistim kao luda.

Ja sam mama koja ponekad samo stoji i gleda koliko roditeljstvo frustrirajuće može biti. Ja sam mama koja se uvek seti da je ta frustracija nastala iz ljubavi i posvećenosti.

Ja sam mama koja ponekad ne želi da se igra otmene večere i da obuče lepu haljinu i šešir dok večera. Ja sam mama koja će se klizati ili trčati bosa po snegu dok čekamo da se večera bude gotova.

Ja sam mama koja se ponekad rve sa zrelošću. Ja sam mama koja je ljubomorna na kožu svoje dece, na njihovu kosu, na njihove čiste oči i njihove sposobna mala tela – na njihovu mladu lepotu. Ja sam mama koja koja nikada nije videla ili priznala sopstveno sposobno telo i mladu lepotu.

Ja sam mama moja se nada da će njene ćerke biti mudrije i imati više samopoštovanja nego ona. Ja sam mama koja oseća blagu nervozu kada u očima svoje dece vidi senku sopstvenih nesigurnosti. Ja sam mama koja tajno voli neke delove sebe – fizičku snagu, koordinaciju, razigranost, toleranciju, radoznalost, urođenu saosećajnost i svoj nos – koje vidi u svojoj deci!

Ja sam mama koja je pre nekoliko večeri, pored sudopere, doživela prosvetljenje: sa ili bez čestog pranja ruku, meni ovo odlično ide.“

Prevela: Tamara Sorak