Praktični vodič za ishranu bebe

Nutritivne potrebe pre svega zavise od životne faze. Odojče bi trebalo da do šestog meseca udvostruči težinu sa rođenja, a da je do navršene prve godine utrostruči. Ali, treba imati u vidu da je svako dete svet za sebe, da ima individualne potrebe. Zato ne brinite ako vaše čedo jede manje ili više od preporučenih količina - one služe samo kao okvirne smernice. Praćenje dobijanja na težini, kao i redovne kontrole kod pedijatra su pravi pokazatelji kako beba napreduje.

Majčino mleko je idealna hrana za bebu. Između ostalog, pomaže joj da razvije otpornost i izbori se sa prehladama, upalama uha, alergijama i drugim bolestima. Prvih meseci života, ono zadovoljava sve bebine nutritivne potrebe. Kasnije, bebe koje sisaju, lakše prihvataju čvrstu hranu, jer su već usvojile različite vrste ukusa - preko maminog mleka.

Mali saveti u vezi s dojenjem

Razmak između podoja novorođenčeta ne bi trebalo da bude kraći od dva sata, niti duži od četiri sata: novorođena beba bi trebalo da ima šest do osam podoja dnevno, dok neke bebe imaju potrebu za čak 12 podoja!

Do četvrtog meseca, broj podoja se smanjuje na četiri do šest dnevno, ali se količina majčinog mleka koju beba popije tokom svakog hranjenja povećava. Kod odojčeta na veštačkoj ishrani se takođe smanjuje broj obroka kako biva starije, ali se povećava količina formule po obroku.

Ako ste ukinuli noćni podoj, i odojče mirno spava tokom noći, u nekim slučajevima će ipak biti potrebno da ga probudite radi hranjenja: ako ne jede dovoljno tokom dana, ili ima nedovoljnu težinu. To će vam prilikom kontrole preporučiti pedijatar koji prati rast vaše bebe.

Kravlje mleko - nikako

Siromašno je gvožđem, pa može da dovede do anemije (malokrvnosti). Pored toga bebin probavni sistem nije u stanju da adekvatno vari proteine kravljeg mleka. Veća količina kalijuma, ali i kalcijuma, fosfora i natrijuma, kao i proteina u kravljem mleku nego u majčinom, može da optereti nezrele bubrege odojčeta i dovede do dehidratacije. Osim toga, duplo više proteina kazeina u kravljem mleku često izaziva zatvor. Beba može da pije kravlje mleko, i to punomasno, tek nakon navršenih dvanaest meseci!

Čvrsta hrana

Poštujte vreme za uvođenje čvrste hrane...

... ni suviše rano
Bebama počinje da se uvodi čvrsta hrana između četvrtog i šestog meseca starosti, delimično i zato što je potrebno da nauče kako da jedu. Pre tog perioda, mišići za žvakanje nisu dobro razvijeni, niti odojče ima dovoljno pljuvačke za varenje. Nesvareni proteini, koji duže ostaju u nezrelom probavnom sistemu, mogu da uđu u cirkulaciju i izazovu alergijsku reakciju (osip, naduvenost, gasove, povraćanje, proliv, sekreciju iz nosa i očiju). Prerano uvođenje često dovodi do prejedanja, sa posledičnom gojaznošću. Najbolje je da se posavetujete sa pedijatrom kada i koju namirnicu možete/treba da uvedete, i naravno nastavite sa dojenjem.

... ni suviše kasno
Nije dobro ni ako se čvrsta hrana uvodi suviše kasno, posle navršenih šest meseci. To dovodi do manjeg unosa kalorija neophodnih za rast i razvoj, što može da uzrokuje slabije napredovanje, a moguće je i da dete odbija čvrstu hranu. Posebno je opasno zbog neadekvatnog unosa gvožđa, zbog čega može da se javi anemija.

Zdrave mlečne prerađevine

Već oko sedam meseci, bebi mogu da se daju mlečne prerađevine u malim količinama, naročito jogurt i sir. Fermentisani mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, kisela pavlaka i sir) ne sadrže mlečni šećer (laktozu), pa i bebe kod kojih postoji nepodnošljivost (intolerancija) laktoze mogu lako da ih vare. Takođe, kiselomlečni proizvodi sadrže korisne bakterije koje potpomažu uspostavljanje ravnoteže u crevima.

Optimalna količina

Naučite „signale“ koje vaša beba pokazuje kada je gladna, i tada joj dajte da jede, a ne svaki put kada vi mislite da je gladna! Hranite bebu polako. Nemojte da povećavate rupu na cucli flašice kako biste ubrzali izlazak mleka ili mlečne formule. 

Praktične smernice

• Novu hranu bi trebalo dodavati nakon dojenja, kako bi se izbeglo „zamenjivanje“ majčinog mleka i prestanak sisanja. 
• Bebe koje sisaju, lakše vare čvrstu hranu, jer majčino mleko sadrži enzime koji potpomažu varenje proteina, ugljenih hidrata i masti.
• Ponudite malu količinu nove hrane - jednu do dve kašičice. 
• Prvi i poslednji obrok treba uvek da bude mleko (majčino mleko ili formula obogaćena gvožđem), koje ostaje primarna hrana do kraja prve godine života! 
• U kašicu sa čvrstom hranom može da se stavi i malo majčinog mleka.

PageBreak

Izbegnite pojavu alergija

• Uvođenje čvrste hrane pre četiri meseca starosti može da pokrene alergije kasnije u životu. Naročito je važno da se pre šestog meseca ne počne sa dohranjivanjem dojene bebe u čijoj porodici neko boluje od alergijskih bolesti (bronhijalne astme, neurodermatitisa). 
• Ponudite žitarice obogaćene gvožđem kao prvu čvrstu hranu, jer je najmanje verovatno da će izazvati alergijsku reakciju kao što je  koprivnjača. 
• Ponudite samo jednu novu namirnicu, a potom sačekajte 
• tri-četiri dana (najbolje sedam dana) da biste ponudili drugu. U tom slučaju, ako se kod deteta razvije alergijska reakcija (osip, povraćanje, proliv) - znaćete koja hrana je aktivira.
• Zbog mogućnosti pojave alergije, do navršenih godinu dana bebi ne treba davati: svež paradajz, jagode, maline, kupine, mandarine, kivi, kvasac, orah, badem, kikiriki, lešnik, čokoladu, belance, suhomesnate proizvode, školjke, konzervisanu ribu i drugu hranu sa konzervansima. 

Oprezno sa sokovima

Bebi ne bi trebalo davati voćne sokove do navršenih šest meseci, a i tada se preporučuje sasvim mala količina, jer sok daje mnogo kalorija a malo nutrijenata. Osim toga, ne obezbeđuje vlakna kojih ima u plodu voća. Prema skorašnjoj studiji američkih stručnjaka, ukoliko deca piju najmanje 340 mililitara voćnog soka dnevno, postoji veća verovatnoća da budu niža i gojaznija.

Slatkiši i "slaniši" - loše kalorije!

Nemojte bebi da dajete grickalice, slatkiše, kolače. Rana izloženost hranom koja je "nabijena" slatkim ili masnim kalorijama, menja njenu sklonost ka hrani, što može da izazove prehrambene probleme tokom odrastanja.

Odakle vreba opasnost

Izbegavajte namirnice koje mogu da izazovu gušenje bebe, kao što su: veći komadi mesa, viršle, kobasice, orašasti plodovi, kokice, pahuljice, semenke, suvo grožđe i drugo suvo voće, komadi presnog povrća i voća, bobičasto voće, zrna grožđa i kukuruza, tvrđi i okrugli slatkiši, bombonice (posebno gumene bombone), slani štapići, čips. Svu hranu isecite na komadiće. Takođe, nemojte da koristite flašice sa cuclama koje imaju suviše širok otvor, jer kroz njih mogu da prođu delići čvrste hrane zajedno sa tečnošću - da se beba ne bi zagrcnula ili aspirirala sadržaj, što je veoma opasno.

Pitanja apetita

Dozvolite vašoj bebi da odluči koliko će da jede. Ako pokušate da uspostavite kontrolu nad njenim obrocima - u smislu da mora da pojede i popije sve što ste stavili pred nju, beba će da izgubi „unutrašnju kontrolu“, što predstavlja povećan rizik od gojaznosti.

Tekst: Snežana Damnjanović Mitić