5 stvari koje samo samohrani roditelji razumeju

Veoma je teško istovremeno biti u ulozi jednog roditelja, ali igrati i ulogu drugog. Ono što bi majke posavetovale svoju decu, vrlo često se kosi sa onim što bi očevi rekli. Ali se kao i u porodicama u kojima su oba roditelja prisutna, i kod samohranih roditelja vremenom izgradi neki balans, pa se pronađe zlana sredina koja je najbolja kako po njih tako i po njihovu decu.

PageBreak

"U braku sam punih 15 godina, ali većinu tog vremena provela sam sama. Moj muž, Dastin, je profesionalni vojnik, što znači da je podjednako posvećen kako meni tako i otadžbini.

Uglavnom sam bila naviknuta na činjenicu da je Dastin jednu nedelju tu, sledeće ga već nema, ali se u 2011. desilo da je dobio zadatak na duže, tačnije 13 meseci. Naši dečaci su tada imali 4, 9 i 11 godina, a za to vreme odsustva Dastin je propustio sedam porodičnih rođendana, dva Dana zahvalnosti, jedan Božić, godišnjicu braka, beskonačno mnogo igara, kao i polazak našeg najmlađeg sina u obdanište.

Na papiru sam imala partnera. U praksi, međutim, roditeljstvo sam obavljala sama, i nije bilo lako. Ta godina mi je, zapravo, značila da iskreno počnem da cenim ono kroz šta samohrani roditelji prolaze svakodnevno.

1. Samohrani roditelji ne mogu biti na dva mesta u isto vreme.

Zvuči logično, zar ne? Ali ne četvorogodišnjem detetu.

Čak i kada sam pokušavala da uklopim svaku njihovu utakmicu, dešavalo se da propustim bar jedan poen nekog od njih.  

Još gore, nakon godina priče o tome kako ne smeju da sedaju u kola ni sa kim ko im nije poznat, dovela sam sebe u situaciju da jurim bilo koga slobodnog ko bi mogao da mi preveze decu kući. Očajna, morala sam da vagam, da li da pustim jednog od dečaka da me čeka sam u parku 20 minuta duže ili da ga doveze neko od roditelja druge dece, čak iako ih ne poznajem. Drugo ipak zvuči bolje.

2. Samohrani roditelji nemaju momente opuštanja i odmora

U trenucima kada sam bila premorena od posla, a ručak nije bio spremljen, nikoga nije bilo da mi pomogne. Čak i sa migrenom, ili bolesna, ja sam jedina bila tu da brinem da dece budu zdrava i prava.

3. Samohrani roditelj ne može da bude istovremeno i "dobar policajac" i "loš policajac"

Momenat kada sam se "slomila"  desio se tokom jedne bejzbol utakmice. Oven, moj desetogodišnjak, doživeo je scenu da se saigrač dere na njega. Majčinski instikt naravno da je bio da želim da dotrčim do njega i da ga zagrlim. Onda sam pomislila na svog supruga i na to kako bi mu viknuo da mora da bude jak. Osećala sam se kao da imam dve glave pokušavajući da postupim i kao otac i kao majka.

4. Samohrani roditelji nekada večeraju sami

Postoji veliki broj ljudi koji su usamljeni tokom večere. Među njima su i samohrani roditelji. Razmislite o tome: kada su vam deca na kampovanju, ili spavaju, to su večeri u kojima uživate sa svojim partnerom.

Ali dok mi je muž bio odsutan, a deca van, kuća je bila tako neprijatno tiha. Shvatila sam da su mi deca bila društvo i uteha, što mi je donelo nove probleme: da li oni zaista to treba da budu?

Odlučila sam da je odgovor ne. Naučila sam da budem sama, i to je posebno umeće.

5. Samohranim roditeljima je možda potrebna pomoć

Teško je uopšte tražiti pomoć. Svi su pod stresom, umorni i puni obaveza. Tako se i često pitam zašto bi mi iko pomogao. Svako ima svoje probleme, zašto bi se mučio oko mojih. Zato nisam ni pitala. Ali svaki put kada mi je neko ponudio istu, ja sam prihvatila, i osećala sam se kao da sam dobila najveći poklon na svetu."

Prevela i priredila: Katarina Pavlović