Vaspitanje dečaka: Od maminog sina do uzornog muža i oca

Blogerka Valeri Monro na svom blogu je objavila zanimljivu priču o odgajanju sinova kao budućih dobrih ljudi i uzornih muževa:

On veruje da je za dečake, kako bi oni bili srećni i zdravi, potrebno da pokazuju svoja osećanja, empatiju, da budu u stanju da pokažu isti raspon emocija kao i devojčice.

Pre nego što sam dobila sina, mislila sam da je normalno da želite da imate dečaka ili devojčicu koji imaju potpun emocionalni život. Onda sam to i pokušala i shvatila da velika razlika postoji između vere da dečaci treba da pokazuju emocije i zaista formirati jednog da to radi.

U jednom trenutku, kada je moj sin imao desetak godina, mama me upitala da li mislim da je normalno da on bude toliko osetljiv. Ili kada je imao 14 godina, prijateljica koja nas je videla kako se mazimo na krevetu, upitala me da li je već pokazao interesovanje za devojčice. I tu se javlja onaj pojam "mamin dečak"... Zar nije interesantno da ne postoji fraza za devojčice koje su vezane za majke, kao i da "tatina ćerka" nema apsolutno nikakve veze sa pejorativnom konotacijom.

Njihova pitanja uplašila su me na neki način jer sam se iskreno zapitala da li mu naš odnos stoji na putu ka zdravom muškarcu.

Na ovo pitanje odgovr mi je dala Olga, Silversten, autor knjige "Hrabrost da odgajimo dobrog muškarca"...

PageBreak

Ona je objasnila da se većina majki plaši da ne zatrpa svoje sinove mnoštvom ženskih kvaliteta. Verujemo da muškarci treba da odrastaju daleko od svojih porodica, pa se tako udaljavamo kako bismo pokušali da izbegnemo onaj neizbežan bol prilikom razdvajanja.

Smatramo da nismo u stanju da izgradimo kvalitete koji su bitni dečaku da postane muškarac. Ili još gore, da zato što je muškarac ne možemo da ga razumemo.

Apsolutno je neophodno da izbrišemo ovakva razmišljanja. Žene moraju da izgrade mišljenje da se njihova snaga ne smatra vrednom samo kod žena već u celom čovečanstvu. Na taj način ćemo iskoreniti i gore navedene strahove.

Ovo ne znači da treba da prestanemo da poštujemo razlike između dečaka i devojčica, one svakako treba da postoje. Ali ideja o definisanju dva pola kao apsolutno suprotna može da izazove nevolje, jer vrlo lako dovodi do razdvajanja muške dece od majki, kao i odbijanja svih kvaliteta koji mogu da ih povežu.

Polak takođe kaže da prema tom prećutnom kodeksu muškarac postaje muževan, sa težnjom ka agresiji radi pobede i ignorisanju svih osećanja koja mogu da ga prikažu kao ranjivog. Ovakvi muškarci su uglavnom oni koji na prvi pogled deluju jako ali su, ironično, najslabiji na mnogo načina, jer kriju svoje istinske potrebe i tako sebe lišavaju normalnih veza.

Ali oni dečaci koji su naučeni da vole, poštuju i da se saosećaju, odrastaju u potpunog muškarca. I oni pored emotivnih veza sa devojkama, neće imati problem i da imaju devojke za prijatelje, kao ni da se povežu sa svojim majkama.

Neophodno je da nastavimo da razgovaramo sa njima o osećanjima. Ne treba da se plašimo da pokažemo naklonost ili ljutnju ili neodobravanje. Moramo da budemo iskreni oko toga šta nam se sviđa, šta ne sviđa u njihovom ponašanju i da podržavamo empatiju. Takođe da im pomognemo da razumeju da i muškarac i žena podjednako mogu da odgaje dete da postane dobra osoba.

Ovakav dečak će uspeti da izraste u muškarca koji će biti u stanju iskreno da pokaže emocije i bude uzoran muž i otac. I to je podjednako dobro kako za njih same, tako i za mnoge žene koje će postati njihove životne saputnice."