Voćni sokovi su test koliko deca vole slatkiše. Pošto su siromašni vlaknima, sokovi se piju više nego što je potrebno, jer nemaju dovoljno zasićujuću moć. Tako, na primer, odojčadi se sokovi daju da bi se umirila, a veća deca ih pijuckaju po ceo dan, što nije preporučljivo. Deca koja piju veću količinu soka uzimaju i veću količinu vitamina i minerala. Međutim, ako uzimaju previše soka neće osećati glad i tako će im nedostajati nutrijenti koji se uzimaju hranom.

Kada je pravo vreme za sok?

Nema nutritivnog opravdanja davati sokove odojčadi mlađoj od šest meseci. Ako se daje pre čvrste hrane postoji rizik da sok zameni mleko što dovodi do smanjenog unosa proteina, masti i minerala kao što su cink, kalcijum, gvožđe. Odojče treba ponuditi sokom kad može da pije iz šolje. 

Sok ili voćni napitak?

Važno je napraviti razliku između voćnih sokova i voćnih napitaka. Voćni sokovi sadrže 100 odsto voće, a voćni napici 10-99 odsto, uz moguć dodatak vitamina C, kalcijuma i zaslađivača ukusa. Mnogi su često zaslađeni kukuruznim sirupom i šećerom ili su dodati veštački ukusi. Imaju dodate kalorije koje vode u gojaznost.

Sokovi čine decu debljom

Iako sokovi sadrže nutrijente, nutricionisti smatraju da su inferiorni u odnosu na sveže voće. Slatki sokovi su izvor dodatnog šećera u ishrani. Istraživanja pokazuju da deca od tri i četiri godine ako dva puta dnevno piju zaslađene sokove dupliraju rizik od povećanja telesne težine posle godinu dana. Zato količinu soka treba smanjiti. Umesto sokova dajte deci voće i vodu.

Voćni sok podrazumeva sok koji nije fermentovan, spravljen od pogodnog voća zrelog ili zamrznutog, od jedne ili više vrsta sa karakterističnom bojom, mirisom i ukusom. Koncentrovani sokovi su proizvodi sastavljeni od jedne ili više vrsta voća sa odgovarajućim dodatkom vode. Ne smeju da imaju manje od 50 odsto voća. Nektari su sastavljeni od nefermentisanih produkata koji podrazumevaju dodatu vodu i prirodne zaslađivače.

Kako odabrati sok za dete?

Kad birate sok za svoje dete bitno je koji da odaberete i koliko da servirate. Odaberite onaj koji sadrži 100 odsto voća, jer razni voćni napici i kokteli mogu da sadrže 10 - 50 odsto čistog soka, a mnogo vode, šećera i aditiva. Izbegavajte napitke sa aromom voća kojima je dodat fruktozni sirup. Koristite pasterizovane sokove. Nepasterizovani mogu da sadrže bakterije koje mogu izazivati bolesti na koje su naročito osetljiva deca zbog nezrelog imunog sistema. Vodite računa o raznovrsnosti. Dobar je i nektarski sok koji sadrži više kalorija ali i nutrijenata. Naročito je kvalitetan nektar od kajsije, jer sadrži beta karoten, više proteina, vitamin A i B6, gvožđe. Takođe je kvalitetan nektar od breskve, kruške, šljive.

Koja količina je dozvoljena?

Sok je baziran na vodi i ugljenim hidratima i suvišno konzumiranje može dovesti do zdravstvenih problema kao što su neishranjenost (kad odojčad uzimaju veću količinu soka umesto mleka), zastoj u rastu (niži rast), karijes, gojaznost, hronična dijareja (proliv), zbog opterećenja crevnog trakta velikom količinom ugljenih hidrata. Zbog toga je važno detetu ograničiti unos soka, a dozvoljene dnevne količine po uzrastima su sledeće:

Dete od 6 do 12 meseci -  120 ml
Dete od 2 do 4 godine - 180 ml
Dete starije od 4 godine - 250 ml  

Evo nekoliko ideja i na koji način ograničiti unos sokova:
 - Razblažite ih vodom.
 - Servirajte vodu u interesantnim šoljama.
 - Ponudite voće umesto soka.
 - Ne dozvolite da malo dete zaspi sa bočicom soka.
 - Ponudite 100 odsto sok uz obrok ili užinu.

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista