Hajde da vidimo kakvi su to virusi koji baš vole da se "razbaškare" u organima za disanje, pa se zato nazivaju respiratorni virusi.

Dakle, šta je to, pošto smo se složili da nije grip?

Ima mnogo vrsta virusa, a ovi koji sada haraju - spadaju u respiratorne. Za razliku od letnjih kolega, veoma im prija promenljivo vreme sa hladnim i kišovitim periodima. Iako ima i proliva, koje takođe izazivaju virusi, oni nisu tema ove priče.

Postoje virusi koji liče na virus gripa, a pripadaju familiji parainfluence (i ime im je slično). E, oni haraju ovih dana, ali nemaju "ekskluzivu" za napadanje dece i odraslih, pa se "uspešno" mešaju sa ostalim virusima, čijim imenima vas ne bismo zamarali.

Lako se šire kapljičnim putem, ali i prljavim rukama, a inkubacija (vreme od stizanja virusa u dete do pojave prvih simptoma) je kratka - obično ne duža od nekoliko dana.

Koji su prvi znaci bolesti?

Deca prvo pomalo kašljucaju, pre svega zbog sekreta koji se iz nosa sliva u grlo. On draži sluzokožu ždrela (koja je i sama mesto razmnožavanja virusa) - pa nastaje suv, nadražajni kašalj. Kako se sekret prevashodno sliva niz grlo, prvih dana se ne vidi curenje nosa, ali već posle par dana deca proslinave.

Ima li povišene temperature?

U početku nema povišene temperature, ali posle nekoliko dana dete počne polako da gorucka, a neki mališani imaju veoma visoku temperaturu (preko 39,5 stepeni). Sa "skokom" temperature, deca polako gube apetit i postaju sve manje zainteresovana za igru i komunikaciju.

Kada temperatura padne, deca se obično oraspolože, ali sa novom epizodom febrilnosti, klinci se opet „potule“. U fazi razbuktavanja infekcije, deca najveći deo dana imaju povišenu temperaturu. Glavobolja je gotovo čest pratilac visoke temperature, naročito kod starije dece.

Zašto se javlja uporan kašalj?

Tih dana kašalj zna da se pojača, pa nisu retki njegovi napadi. Kašalj od suvog prelazi u „sazrelu“, vlažnu formu, mada i tada dete nema šta da iskašlje. Pojedina deca povrate poneki put, obično posle jačeg kašlja. Povraćanje je pre svega refleksnog tipa, usled nadražaja, ali je i sam virus delimično odgovoran, jer voli da napadne i sluznicu želuca (gde može da napravi upalu - virusni gastritis).

Zašto se ponekad javlja promukli kašalj, koji strašno zvuči?

Jedan broj dece dobije klasičan laringitis - zapaljenje grkljana, koje se obično lokalizuje na nivou glasnih žica, pa se javlja karakterističan promukli kašalj. On liči na lavež psa i često veoma uplaši roditelje.

Zašto ima bolova u leđima, a ponekad i u grudima?

Izvestan broj starije dece (najčešće su to adolescenti) se žali na bolove u grudima ili leđima, koji se obično javljaju u fazama bolesti bez temperature. Ti bolovi su najčešće rezultat prolaznog i blagog zapaljenja međurebarnih nerava, ali mogu da budu uzrokovani i dugotrajnim kašljem, koji prekomerno "rasteže" grudni koš. Iako nekada izgledaju dramatično, ovi bolovi prolaze posle par dana i ne ostavljaju nikakve posledice, pa nisu vredni straha koji ih često prati.PageBreak

Ima li komplikacija?

Faza sa visokom temperaturom traje nekoliko dana (obično tri do pet), posle čega dolazi do ozdravljenja kod ogromne većine dece, ali mogu da se jave komplikacije.

Prvi znak ozdravljenja su sve duži periodi bez temperature, koja polako prestaje. Treba znati da kašalj poslednji odlazi (nekada traje i po par nedelja), pa zato treba imati strpljenja.

Za razliku od gripa, ovi virusi ređe prave komplikacije deci, ali one ipak mogu da se jave: zapaljenje srednjeg uha (naročito kada se nosić ne "servisira" redovno), sinuzitis - može da se desi kod starije dece, ali nije retka ni pojava astme! Upala pluća se, srećom, retko javlja kao posledica ovih virusa. Produženo trajanje visoke temperature, uz loš "aspekt" deteta (neraspoloženo, slabog apetita, vuče ga krevet), ukazuje na moguće komplikacije, pa je to pravo vreme za pregled kod pedijatra.

Treba li raditi virusološka ispitivanja?

Ne treba! Pošto većina dece lepo izgura ove infekcije (sa ili bez doktora), nepotrebno je utvrđivati koja grupa virusa uzrokuje bolest. Virusološke analize nisu jeftine, pa pedijatru treba prepustiti odluku o eventualnim dopunskim ispitivanjima, koja su rezervisana za takozvane atipične forme bolesti, ili kada se dese neke izuzetno retke i opasne komplikacije (kao zapaljenje srčanog mišića). Ponekad je potrebno uraditi običnu krvnu sliku (nekad i pregled mokraće) - da se isključe komplikacije, a bris grla je retko potreban, mada može da bude od pomoći kod dece koja imaju izraženu gušobolju.

Ima li leka?

Kao i za većinu virusa, ni za ove nemamo efikasne lekove. Zato se primenjuje takozvana simptomatska terapija, koja je usmerena na olakšavanje detetovih tegoba. Dobra "toaleta" nosa, uz obaranje visoke temperature - stubovi su ove terapije. Lagana hrana i dosta blagih biljnih napitaka su neophodni za oporavak. Ne treba terati dete da jede, ako ne može, ali da pije mora - da ne bi izgubilo tečnost iz organizma.

Treba li dati antibiotike?

Antibiotici se ne prepisuju, osim ako se ne javi neka od komplikacija koja traži ovu terapiju. Unapred davanje antibiotika je takođe nepotrebno (i pogrešno), jer ogromnu većinu komplikacija pravi virus, kome antibiotik ne može ništa. Ako se desi sekundarna bakterijska komplikacija - e, tada je treba lečiti.

Da li ovi virusi ostavljaju trajan imunitet?

Nažalost, ne! S obzirom da postoji veliki broj virusa koji prave slične tegobe (preko 200 tipova), velika je verovatnoća da isto dete dobije serijsku infekciju različitih virusa sa skoro istim manifestacijama. Nema ni takozvanog unakrsnog imuniteta, pa različiti virusi iz iste grupe mogu da napadaju dete iznova! Srećom, deca se skoro uvek lepo izbore, a vremenom (tokom nekoliko sezona) se stekne dobar imunitet.

Sme li dete u kolektiv?

Naravno da ne može - dok ima temperaturu i "rastura" viruse svuda oko sebe! Mudro je povući dete iz školice već prvih dana bolesti. To je dobro i za obolelo dete, ali i za zdravu decu u obdaništu, jer će biti jedan izvor rasipajućih virusa manje. Skoro svi virusi obaraju imunitet dece, pa su ona prijemčiva i za druge infekcije. Zato je bolje nekoliko dana zadržati dete kod kuće, pa ga posle potpunog oporavka vratiti u kolektiv.

Dr Tanja Vukomanović, pedijatar; Ass. Dr Goran Vukomanović, pedijatar