Mnoga deca su jako podložna respiratornim problemima, koji su veoma brojni.  Odlazak na more, planinu ili selo je blagotvoran pre svega, zbog boravka na čistom vazduhu koji jača imunitet.

Azbuka postojanja

Za decu je bezmerno korisno da borave u prirodi, na svežem vazduhu. Kao što im je potrebna voda, svetlost, igra, tako su im potrebni vazduh i priroda - to je, prosto, azbuka postojanja. U kojoj meri je korisno da dete boravi na vazduhu, pre svega je stvar procene njegovih roditelja. Oni ga najbolje poznaju i znaju šta je za njega korisno. Nikakva uputstva preko medija, pa makar ih davao i vrhunski medicinski stručnjak, ne mogu da znaju ono što svaka mama zna kada je u pitanju njeno dete. 

Kvalitet vazduha je od vitalnog značaja za zdravlje. Ako je vazduh zagađen, ako dete provodi vreme u zadimljenim ili prostorijama u kojima je vazduh ustajao, to može da dovede do brojnih zdravstvenih problema. U gradovima je vazduh vrlo zagađen, ali je bolje biti i na takvom vazduhu nego boraviti u zagušljivim prostorijama. Treba voleti i koristiti ono što nam je na dohvat ruke. 

Gradski parkovi, a posebno šume predstavljaju „pluća“ grada. Naravno, treba da koristimo svaku priliku da odemo u netaknutu prirodu. Što je više netaknutog, neizmenjenog, izvornog... to je efekat jači!

Disanje kao lek

Respiratorni sistem ima dve funkcije: ne samo da udiše svež vazduh, već i da izbaci nusprodukt disanja, ugljen-dioksid.

Duboko disanjeDisanje je jedina telesna funkcija koja se obavlja nesvesno, ali na koju možemo i svesno da utičemo. Sve više se priča i piše o važnosti dubokog disanja. Ako ne udišemo vazduh do kraja, pluća se snabdevaju manjom količinom kiseonika. Duboko disanje podrazumeva da udišemo stomakom, odnosno širenjem abdomena, pa zatim gornjim delom, to jest plućima. Vazduh treba sporo udisati, a zatim isto tako sporo izdisati. Što pre naučite decu da duboko dišu, to bolje.

Pluća su organ koji iz srca dobija svu nečistu krv, a svojom ogromnom površinom razgranatih (baš nalik drvetu) bronhija, bronhiola i alveola nosi kiseonik do krvnih sudova, koji posle imaju zadatak da raznesu krv punu kiseonika do svih tkiva i ćelija. Tako se jača ceo organizam, podiže se opšti imunitet. 

Posebnu korist od udisanja svežeg vazduha imaju osobe sa nekim oboljenjem pluća kao što je bronhitis ili astma.

More ili planina, pitanje je sad!

Morski vazduh je posebno lekovit zbog sadržaja soli, a u jutarnjim satima ima i ozona, koji još lakše prodire u pluća. U morskoj vodi ima i joda, koji je veoma značajan za rad tiroidne žlezde. Njena je funkcija da reguliše brzinu biohemijskih reakcija u svim našim ćelijama.

Kod dece koja imaju dijagnozu bronhitisa ili astme, neretko su osobine vazduha - vlažnost, pritisak, toplota, hladnoća upravo provokatori napada. Zato nekoj deci prija more, a nekoj planina. Takođe, nije svaka astma nastala iz istog razloga, pa zato i ne može da se rešava u istim uslovima. Vreme je da prihvatimo da treba lečiti bolesnika, a ne bolest. 

Iako nas svaka promena i putovanje raduju, istovremeno nas i umaraju, potrebno je nekoliko dana da se osetimo „svojim“. Zdrava deca se brzo adaptiraju, ali bolesnoj je neophodno malo više vremena. Zato je idealno provesti bar tri nedelje na istom mestu koje detetu prija. To može da bude more ili planina, ali nije sjajno kombinovati oba, baš zbog toga što je razlika između ta dva ambijenta ogromna i potrebno je više uzastopnih adaptacija, a to je zbunjujuće i iscrpljujuće za organizam.  

I, ne zaboravite, za decu je neophodno da budu na vazduhu, da se igraju, prate promene i cikluse u prirodi - da bi izrasla u zdrave, pametne i vesele ljude. 

Mr sci. med. Jelena Jovanović, pedijatar