11 najčešćih pitanja o razvodu

1. Kako deca doživljavaju razvod roditelja?

Proces odrastanja je sam po sebi veoma osetljiv. Ipak, neki periodi su osetljiviji od drugih - tada bi

trebalo izbegavati veće dodatne potrese u porodici. To su periodi kada dete polazi u vrtić ili u školu, dolazak nove bebe, gubitak nekog člana porodice... Nažalost, te periode nije moguće uvek izbegavati, a često to može da bude i kontraproduktivno. Naime, ako su odnosi između roditelja toliko poremećeni, bez obzira na trenutnu fazu razvoja - za dete može biti štetnije da ostane u takvoj atmosferi nego da se roditelji razvedu.

3. Može li razvedena osoba da bude dobar roditelj, to jest kako razvedena osoba može da bude dobar primer?

Vi svom detetu ne treba, niti možete da budete dobar primer udate žene ili oženjenog muškarca, već primer dobrog roditelja. Vas kao dobrog roditelja ne čini činjenica da li ste u braku ili ne, već koliko ste posvećeni svom roditeljstvu, koliko poznajete svoje dete, kako provodite zajedničko vreme, koliko ga podržavate ili razumete... Takođe, upravo kao razvedena osoba, možete da budete dobar primer nepristajanja na žrtvu, ili jasnog izražavanja svog mišljenja.

4. Može li jedan roditelj da bude i "otac i majka"?

Iako u našem narodu (posebno mame) često izgovaraju rečenicu da su svojoj deci „i otac i majka“, bez obzira na dobre namere i maksimalnu posvećenost - ova izreka ne može da odgovara istini. Za zdrav razvoj deteta su važna oba roditelja. Deci je potrebna ravnoteža u odnosu na majčin autoritet (ili neautoritet), to jest na njen vaspitni stil. Devojčicama je tata potreban kako bi mogle pravilno da razvijaju odnos prema suprotnom polu, a dečacima da bi mogli da se identifikuju sa svojim polom. Ukratko, potrebna su dva roditelja, a vi ste samo jedna osoba.

5. Da li je zaista i za dete bolje "dobar razvod nego loš brak"?

Za decu je najbolje da rastu uz oba roditelja - koji su uravnoteženi, zdravi (mentalno, fizički, emotivno, psihički...), posvećeni deci i porodici. Ali, kada to nije slučaj, kada između roditelja postoje problemi koji se na drugi način ne mogu rešiti, onda je i za decu razvod njihovih roditelja - bolje rešenje. Odnosno, deca rastu zdravije i rasterećenije uz jednog roditelja koji je stabilan, nego uz dva koji su u stalnim međusobnim svađama, sukobima, tučama... PageBreak

6. Koje posledice najčešće nose deca razvedenih roditelja?

Deca razvedenih roditelja ponekad imaju ružna sećanja, potisnute emocije, teškoće u kontrolisanju svog ponašanja..

. koje druga deca (ona koja su odrasla u porodičnom okruženju skladnog, stabilnog, kvalitetnog braka svojih roditelja) imaju u manje izraženom obliku, ili nemaju uopšte. Takođe, veliki broj dece razvedenih roditelja je bio suočen sa svađama, tučama, traumatičnim scenama, najrazličitijim vređanjima i lažima svojih roditelja. Ponekad su dovođena u situaciju da ne spavaju noću, da osećaju krizu identiteta, ili su manipulisana da lažu i postavljaju se na stranu jednog roditelja.   

7. Kako da detetu olakšam razvod?

Način na koji roditelj prihvati razvod - utiče na način na koji deca to prihvataju. Tako, razvod predstavlja novi vid odnosa između članova porodice. Deca koja se osećaju voljeno i prihvaćeno, lakše prevazilaze probleme razvoda. Zato posvetite svom detetu dovoljno vremena bez stresa. Igrajte se, razgovarajte, osmislite vaše sitne rituale, pokušajte da se što više smejete i zbližite. Obezbedite detetu, ukoliko je to moguće - laku "dostupnost", odnosno viđanje sa drugim roditeljem, kako bi što manje osećalo gubitak i posledice vašeg razvoda. Pratite njegovo napredovanje u školi, ohrabrujte ga da oformi prijateljske relacije sa svojim vršnjacima.

8. Kako da saopštim deci da se razvodim?

Budite racionalni, smireni, ne dozvolite da iz vas govore isključivo emocije. Isplanirajte šta ćete reći. Dobar način je: "Nismo se slagali. Pokušali smo, oboje smo se mnogo trudili, ali stvarno nismo uspeli da rešimo naše probleme. Zato smo se dogovorili da se razvedemo i živimo odvojeno". U zavisnosti od detetovog uzrasta, možete očekivati različite reakcije i pitanja. Pokušajte da ih unapred predividite i isplanirate kako ćete na pitanja da odgovorite. Bez obzira na uzrast, kada detetu saopštavate da ćete se razvesti, neophodno je da naglasite da ono nije ni zbog čega krivo, niti je na bilo koji način doprinelo razvodu, i da time što se vi razvodite ne prestaje ljubav nijednog roditelja prema njemu.

9. Da li odluku o razvodu treba deci da saopšti jedan roditelj ili oba?

Najbolje je da odluku o razvodu deci saopšte oba roditelja. Važno je da se za taj razgovor oba roditelja pripreme, dogovore unapred šta će detetu reći, i da prilikom razgovora izbegavaju nove međusobne rasprave. Pokušajte da maksimalno usaglasite svoje priče zašto se razvodite. Obezbedite adekvatne uslove prilikom ovog razgovora,

dovoljno vremena i strpljivost prilikom odgovaranja na dečja pitanja. Naglasite da roditeljstvo i tate i mame traje sve dok ste vi živi, a da brak to ne mora da bude. Takođe, zajedno saopštite detetu sa kim će da živi, kao i da će drugog roditelja da viđa kada se dogovorite. Nemojte mu davati lažna obećanja, posebno u vezi onog za šta znate da ne možete da ispunite.

10. Koliko je za dete dobro ili štetno da provodi vreme i kod majke i kod oca?

Za dete je važno da zna gde mu je dom. Ukoliko se u domu kod oba svoja roditelja oseća dobro, utoliko bolje. Osećanje doma podrazumeva sigurnost, stabilnost, osećanje da je prihvaćeno upravo takvo kakvo je. Međutim, dete mora da zna gde mu je primarni dom - kako ne bi bilo zbunjeno ili opterećeno očekivanjima oba roditelja.

11. Da li je istina da deca razvedenih roditelja zbog traume razvoda celog života nose ožiljke?

Ne postoji pravilo koje važi za svu decu ili sve porodice. Mnoga deca koja su odrasla uz oba roditelja nose daleko teže ožiljke nego ona koja su odrasla samo uz mamu ili tatu. Istraživanja pokazuju da deca koja odrastu uz samo jednog roditelja postižu iste akademske domete kao i njihovi vršnjaci iz porodice sa dva roditelja, imaju ista ponašanja, iste socijalne sposobnosti druženja, isti nivo samopouzdanja. Ukratko, ožiljci izazvani roditeljskim razvodom mogu da postoje, ali ne moraju. Ukoliko i postoje, oni ne traju ceo život - jer osoba sazrevanjem, sticanjem ličnih iskustava i formiranjem sopstvene porodice, sagledava i svoj i život svojih roditelja na nov način.

Jelena Holcer, pedagog