Prolećno čišćenje organizma

Nestabilne atmosferske prilike, mirovanje i nepravilna ishrana u toku zime, uzrokuju nagomilavanja štetnih supstanci u organizmu koje je potrebno na pažljiv, medicinski kontrolisani način, izbaciti. Uz pomoć prirodne medicine i psihoterapije, možete očuvati dobro zdravstveno, fizičko i mentalno stanje i ovom periodu.

1. Unos vitamina

Vitamini su važni u sintezi antitela koja učestvuju u imunom odgovoru organizma. Treba ih uzimati u svežem stanju, jer samo tako imaju veliku biološku iskoristljivost. U ostalim slučajevima mogu imati čak i negativna dejstva, na šta upozoravaju mnogi profesori i nutricionisti. U medicini osnovno načelo je: “Primum non nocere'', što znači: ''Prvenstveno ne naškoditi'', tako da treba biti obazriv kada se savetuje upotreba minerala, vitamina i drugih dodataka u ishrani...

Vitamin A

Najnovija istraživanja kažu da je ovaj vitamin važan u prevenciji i lečenju raka, da štiti srce i kardiovaskularni sistem, jača imuni sistem i usporava proces starenja, kao i da ima važnu ulogu u zaštiti kože od UV zračenja.
Istraživanja takođe pokazuju da u 70 odsto slučajava hipovitaminoza A (nedovoljno unošenje ovog vitamina) može pogodovati nastanku malignih bolesti. 

Najbolji izvor vitamina A su: šargarepa, narandža, lisnato povrće, bundeva, spanać, džigerica …

B vitamini

Vitamini B kompleksa pomažu u stimulaciji imunog sistema u vreme stresa, posle operacije ili traume. Vitamin B6 podstiče sintezu nukleinskih kiselina koje su neophodne za rast ćelija i proizvodnju antitela u borbi protiv infekcije.

Vitamin C

Askorbinska kiselina (vitamin C) povećava aktivnost makrofaga (ćelija odbrambenog sistema) u borbi protiv infektivnih agenasa.

Vitamin E

Ovaj vitamin povećava otpornost organizma na bolesti, a posebno je koristan za starije osobe.

Značaj minerala

Posebnu pažnju zaslužuju i neki minerali, naročito cink i selen. Cinka ima dosta u orasima, pasulju, plodovima mora, žitaricama i crvenom mesu i živini. Značajan izvor selena su: meso, živina, žitarice i brazilski orasi.

Gvožđe

Obzirom da je u ovom period česta pojava i deficita gvožđa zbog čega osoba oseća, slabost, umor, malaksalost i ponekad nestabilnost, preporučuje se unos sledećih namirnica: tamno zeleno povrće, pasulj, govedina, jetra, žumance, kakao.

2. Adekvatan unos tečnosti

U proleće je veoma važno uzimati dovoljne količine tečnosti - oko 2 litra dnevno. Preporučuje se upotreba čajeva, kao i sokova od svežeg voća i povrća koji su upravo riznica navedenih minerala, enzima, vitamina i vlakana.
Obzirom na kolebanje vremenskih prilika i uticaj na unutrašnju homeostazu organizma, u ovom periodu su česta i variranja krvnog pritiska sa osećajem nestabilnosti, vertigom i kolapsom.

Uvek sa sobom nosite flašicu vode u koju ćete dodati nekoliko kapi limuna. Umesto vode možete pripremiti i neki od vaših omiljenih čajeva. Hronični bolesnici treba da povedu računa o denvnim dozama lekova koje uzimaju.

Preporuka izraelskih stručnjaka je da se tri dana uzastopno, umesto doručka, uzimaju samo sokovi od svežeg voća i povrća, ili jedan dan nedeljno ili, pak, mesečno piju samo sveže ceđeni sokovi. Ovi sokovi pomažu organzmu da ojača imuni sistem i lakše izbaci nagomilane toksine… Sveži sokovi od šargarepe i narandže su niskokalorični, izuzetno osvežavajući i odličan izvor vitamina, pre svega vitamina A i C.

Čajevi koji se u proleće preporučuju za čišćenje organizma su: rastavić, kopriva, veronica i drugi.

Za adolescente se preporučuje upotreba čajnih mešavina od šumskih plodova koji blagotvorno deluju i na nervno-hormonski sistem, što je adolescentima veoma potrebno, i podiže njihov imuni sistem na nivo efikasne borbe protiv stresa, infekcija i drugih bolesti.

PageBreak

3. Zdrava ishrana

Ishrana treba da bude prilagođena vremenu u kome živite: dosta sezonskog povrća, salate sa dodatkom maslinovog ulja, kuvano ili meso sa roštilja - po mogućnosti junetina, pileće meso i riba, i naravno, žitarice. Poznata su detoksikacijska svojstva pšenice.

U ovom period važno je očuvati stabilan kardiovaskularni sistem. Preporučuje se ishrana bogata povrćem i bar dva puta nedeljno upotreba ribe. Maslinovo ulje je takođe odličan kardioprotektor.

4. Fizička aktivnost

Jedan mudrac je rekao: dan proveden u prirodi je velika blagodat za srce i dušu čoveka.Šetnja na svežem vazduhu na mestu sa puno zelenila je veoma značajna za ceo organizam – pozitvno utiče na stanje uma i tela u celini. Šetnje u trajanju od pola sata do sat su odlične za kondicioni status.

Što se tiče vežbi za telo, sa njima treba biti oprezan pogotovo kod osoba sa povećanom telesnom težinom, jer to može dovesti do povreda, tako da je za početak najbolje umereno pešačenje, a zatim lagane vežbe čiji se intenzitet povećava vremenom.

Veoma blagotvoran je i rad u dvorištu. Američki naučnici ga posebno preporučuju osobama sa dijabetesom tipa 2, jer takve aktivnosti, uz redukciju ishrane, mogu biti od koristi u lečenju ove bolesti. Rad u bašti se preporučuje i zdravima jer kontakt sa prirodom na čoveka deluje okrepljujuće.

5. Stanje mentalnog zdravlja

Telo i um su povezani i utiču na imuni sistem, tvrde engleski imunolozi nakon opsežnih dugogodišnjih studija. Imuni sistem nije samo skup antitela i njima sličnih ćelija ubica, on je u osnovi celo telo plus um.

U savremenoj medicini psihopatologija zauzima značajno mesto. Promene u ponašanju i misaonom aparatu čoveka imaju svoju telesnu posledicu takođe, i utiču na pojavu bolesti.

Za dobro stanje uma, pored navedenog (boravak u prirodi, konzumiranje sredstava iz prirode…) veoma je važna i ljubav. Jer poznato je, da dobre stvari koje činimo u životu utiču na to da se osećamo dobro, ispunjeno i radosno. 

Znači, recept za sreću je veoma jednostavan : Volite, dajte ljubav i uživajte u proleću!

Dr Tatjana Jocović, lifestyle terapeut