Roditelj pod stresom - dete pod stresom

Ukoliko je stres jednog člana porodice dugotrajan i dubok, on će se bitno odraziti i na ostale članove porodice. Posebno su izložena deca, jer u fazi odrastanja trpe veliki uticaj svojih roditelja.

Zaštite dete od stresnih događaja

Nedopuštanjem da stres potpuno zagospodari vašim životom, vi podižete nivo svog imuniteta i utičete na svoje zdravlje. Istovremeno utičete na poboljšanje vaših međusobnih odnosa sa decom i drugim članovima svoje porodice.

Kako da se izborite sa stresom?

Emocije. Kada smo pod stresom, naše emocije su pojačane i drugačije utemeljene. Tako, iza maminog napada besa, može stajati strah ili bespomoćnost. Ukoliko ste svesni činjenice da su vaše emocije u trenucima stresa

promenljivije nego inače, kada osetite sopstveni napad besa, ili bilo kakvog oblika nekontrolisanog ponašanja - najbolje je da se udaljite od deteta. Vaši napadi besa će proći, ali mogu ostaviti posledice po njegov razvoj. Setite se da vaši napadi (besa, plača, tuge, nervoze, vikanja…) najčešće sa detetom nemaju nikakve veze, a upravo na njemu mogu ostaviti najveći trag. Uostalom, ne biste imali nikakav napad kada biste mogli da kontrolišete svoje ponašanje, to jest kada ne biste bili pod stresom. Osim toga, pod naletima jakih emocija, i dete ćete učiniti nesigurnim, razdražljvim, nervoznim.

Premor. Svakodnevni život umara, bili mi toga svesni ili ne. Ponekad je dovoljno napraviti spisak obaveza za jedan dan, pa da shvatite koliko su veliki zahtevi pred vas postavljeni. Međutim, vaš premor se preliva na odnose koje imate u svojoj porodici. S obzirom da su članovi porodice nama najbliži, a dom mesto za opuštanje, upravo je to ono područje gde je premor najočigledniji. Zato, bez obzira šta je glavni uzrok vašeg stresa, preporuka je da se odmorite. Potražite one aktivnosti u kojima uživate, pronađite vreme za sopstvene hobije, držite se svojih sitnih riutala (kafa sa prijateljicom, omiljena muzika, šetnja…). To će vas odvojiti od svakodnevnih teškoća. Pišite dnevnik, jer je to i način pražnjenja, i način da dublje, iskrenije, i sasvim intimno raščistite sa svojim problemima.

Samopomoć. Obezbedite sebi, uprkos svemu, osam sati spavanja noću. Ako ste neispavani, ne možete se izboriti sa umorom. Kada vaša deca izađu iz kuće, ili legnu da spavaju, nemojte odmah skakati da obavljate zaostale kućne poslove. Umesto toga, isključite telefon i TV, i obezbedite sebi potpunu tišinu. Provodite što više vremena na otvorenom prostoru, u prirodi. Duboko disanje, brzo hodanje, laki džoging, plivanje, planinarenje, vožnja biciklom… mogu biti veoma delotvorni. Vežbajte. Pevajte. Pojedite nešto slatko. Pijte mnogo vode. Gledajte komedije. Pronađite razlog da se smejete. Ukratko: posvetite se sebi.

Podelite obaveze. Podelite svoju brigu sa onim ko vam je najbliži. Vi ste u specifičnom emotivnom stanju, pa svoj problem možda ne vidite sasvim realno i objektivno. Uključite bake i dede kao pomoć oko dece, kako bi vam olakšali ovaj period. Za razgovor izaberite osobe u koje imate najviše poverenja (partner, prijatelj...), i pokušajte da sa njima podelite "vašu muku". Zahvaljujući vašim vezama poverenja i bliskosti, ta osoba nije potpuni stranac, ali vam može bitno pomoći da isti problem sagledate sa distance, objektivnije i realnije.

Razgovor. Ukoliko je dete dovoljno zrelo i razume vaše trenutno stanje, otvoreno mu recite šta vam se događa. Na primer: "Prolazim kroz veoma težak period. Imam previše obaveza i malo vremena. Ponekad sam nervozna, ljuta, i vičem na tebe, iako ti to ni sa čim nisi zaslužio. Ipak, koliko god to bilo nepravedno prema tebi, u tom trenutku ne uspevam da se kontrolišem. Posle mi bude veoma žao. Molim te, želim da znaš koliko te volim, i koliko mi je žao što ne možemo da provodimo više vremena zajedno. Nadam se da me razumeš, i da mi veruješ da ću pokušati da iz svega ovoga izađem što pre…".  

Kvalitetno vreme. Vreme koje provodimo sa decom, uvek je kratko, nema ga dovoljno, i dodatno je opterećeno našom stalnom žurbom. Utoliko je važnije da dete ne ispašta zbog naših ličnih problema, a ono malo vremena koje provodimo zajedno - da bude što kvalitetnije. Pronađite ono što vam čini zajedničko zadovoljstvo. Nemojte u vaše lično vreme uključivati posete prijateljima, zajedničko obavljanje kućnih poslova, i slično. Važnije od toga

jeste da dodatno ojačate vaše međusobne odnose, da sačuvate poverenje i zajednička interesovanja, i odražavate uvid u detetov lični život. Naime, ako jednom izgubite uvid u to šta se sa njim dešava, kasnije može biti veoma teško da ove veze ponovo uspostavite.

Pomoć stručnjaka. Kada prepoznate da ste pod stresom, najpre pokušajte da ga se rešite sami. Ne možete očekivati promene preko noći, ali ste obavezni da pokušate. Ipak, ukoliko je vaš stres kontinuiran, a teškoće duboko ukorenjene, budite dovoljno zreli da se obratite stručnjaku. Svojim iskustvom sa upravo ovom problematikom, stručnjaci su dodatna podrška, kako biste stres prevazišli što brže i bez posledica. To je vaša obaveza prema sebi, ali i prema vašoj deci, jer je za njihovo odrastanje atmosfera u porodici, raspoloženost i ponašanje roditelja - od primarne važnosti.

Ljubav. Volite svoje dete, i to mu jasno pokažite i recite - čak i kada njega vidite kao glavni uzrok svog umora ili neraspoloženja. Vaš stres će proći, ali ovaj gest doprineće da dete bude svesno da je voljeno i kada vi niste u "top" formi. Ne zaboravite da ono nema vaše iskustvo, i sve do viših razreda osnovne škole ne može biti odgovarajući sagovornik za vaše probleme. Vi niste ravnopravni, ono tek odrasta, tek stiče iskustvo odraslih. Međutim, ono što na njega najviše utiče, jeste vaš način ponašanja prema njemu. Zato, posle svake svađe (a svaka svađa jeste stres i za vas, i za dete), neka zagrljaj bude deo vašeg pomirenja.

Jelena Holcer, pedagog