Umetničko plivanje u našoj zemlji je zaživelo sedamdesetih godina prošlog veka, nakon otvaranja sportskog centra "Dorćol", a inicijator ideje o širenju tog sporta je bio Franc Senica. On je zaslužan za to što je najpre formirana sekcija, potom škola, da bi 1985. godine počeo sa radom Klub za umetničko i sinhrono plivanje "25. maj". Franc Senica i danas sa tribina bodri "naslednice" svojih učenica.


Klubovi U Nišu rade dva kluba - "Sirene" i "Niš" (bazen Čair), u Obrenovcu "Tent"(bazen Termoelektrane, sa najtoplijom vodom u Srbiji!), a u Kruševcu „Sirena“. U Beogradu postoji nekoliko klubova - "Delfin" (trenutno koristi bazen Pinki u Zemunu), "Banjica", "Vračar", "25. maj" i "Tašmajdan". Poslednja četiri kluba koriste bazene sportskih centara čija imena nose, jer se klub "25. maj" konačno vratio na "svoj bazen", renoviran i posle niza godina otvoren u Sportskom centru "Milan Gale Muškatirović" (nekadašnji "25. maj"). Sada je to moderan bazen sa podvodnim reflektorima, kao i prozorima u bazenu, gde mame mogu da dođu i gledaju svoje ćerkice ispod vode i prave fantastične fotografije. Krajem decembra na Novom Beogradu je počeo da radi i klub "Dunav"

Sinhrono umetničko plivanje, kao izborni sport za devojčice, predstavile su nam tri dame: Verica Radosavljević - iz kluba "Tašmajdan", Marija Senica Jovović - iz kluba "25. maj" i Jovana Daković - iz kluba "Sirene".

Za umetničko plivanje je u početku potreban samo bazen, trener i kupaći kostim. Devojčica čak ne mora da zna da pliva. Klubovi imaju grupe za neplivačice, čak i za one najmlađe, od tri-četiri godine. Inače, reč je o sportu u kojem nema takmičenja za mlađe od osam godina, osim u retkim slučajevima.

Sinhrono umetničko plivanje je spoj plivanja, kao bazičnog sporta, sa ronjenjem (zbog količine vremena provedenog pod vodom), baletom (kao važnim segmentom za sve one nežne pokrete), ali i plesom i gimnastikom.

Prilično je kompleksan sport: na prvi pogled - mnogo traži... ali, zapravo, mnogo više daje.

Dug put do nastupa
Da bi izašla na takmičenje, devojčica mora da prođe tri "ispita", odnosno da izvede određene figure u vodi. Inače, figure poput "stava ptice" ili poze u baletu, sa izbačajem nogu iznad vode i mahom glave ispod vode - jesu osnova ovog sporta, čijim se kombinovanjem kreiraju nastupi uz muziku.

Marija Senica Jovović kaže da u njenom klubu devojčice najpre uče četiri stila plivanja: kraul, prsno, leđno i delfin, kao i da imaju vežbe na suvom, i to osnovne vežbe iz ritmike i gimnastike. Nakon toga, sledi deo treninga koji je specifičan za sinhrono plivanje: plutanje sa zaveslajima (karakteristično za taj sport), figure, a zatim uvežbavanje ritma određene koreografije uz muziku.

Vremenom, devojčice stiču snagu koja je suštinska za figure - silna izbacivanja iz vode su upravo rezultat odlične koordinacije pokreta i snage

- Reklo bi se da devojčica mora da ima osećaj za ritam, a zapravo ga razvija u ovom sportu. Tanušna ili buckasta, nije važno. Vremenom, ona stiče snagu koja je suštinska za figure. Jer, sva ona silna izbacivanja iz vode su rezultat odlične koordinacije pokreta i snage. Naime, devojčice postaju vrlo otporne i izdržljive redovnim treniranjem. Dug put je do nastupa! Vodi preko savladavanja osnovnih plivačkih tehnika, skokova u vodu, obaveznih suvih treninga - sastavljenih od gimnastičkih vežbi, pre svega vežbi istezanja. A tu su i časovi baleta.

Zdrave navike
Osim toga što lepo oblikuju mišiće - čineći ih izduženim, a zglobove gipkim, i jačaju kapacitet pluća... devojčice razvijaju i osećaj za muziku, za lepo, ostvaruju sklad tela i duha. Rano nauče i da vode brigu o svojim stvarima. S obzirom da imaju dosta "ukrašavanja" i šminkanja za takmičenja (to, uglavnom, čine same), u svakodnevnom životu ne šetaju "moderno golišave" i "estradno oblikovane", pa je to briga manje za roditelje!



Socijalizacija uz druženje

Lekari, profesori, pravnici...

Devojčice treniraju bivše sinhrone plivačice, a tek poneka nije diplomirala na fakultetu. Pored Verice Radosavljević, koja je završila čak tri fakulteta, i njenih koleginica u klubu "Tašmajdan" - koje su profesori fizičkog i lekari, u niškom klubu "Sirene" ima i pravnica, i arhitekata. Neke su magistri nauka, neke i međunarodne sudije, a ima i učesnica Olimpijskih igara. To samo dokazuje da ovaj sport odlično utiče i na percepciju, sposobnost pamćenja, brzinu mišljenja, zaključivanja, da doprinosi sistematičnosti, sposobnosti organizacije, kreativnosti. Jedino ne donosi pun novčanik. Zato sve ove žene stručnjaci, bivše sinhrone plivačice, negde rade - da bi imale materijalna sredstva za život. Ona duhovna "sredstva" im, u neograničenim količinama, donosi sinhrono umetničko plivanje.

Nakon treninga, koji traje sat do dva ili tri sata (sat na suvom, a ostalo u bazenu), devojčice se druže. Starije pomažu mlađim, mlađe kopiraju starije.
Pored solo nastupa, sve devojčice iz jedne kategorije u jednom klubu nastupaju i kao tim (grupa sastavljena od najmanje četiri do deset-dvanaest devojčica). Stoga su one upućene jedna na drugu i moraju da se slažu, da se prilagođavaju, da mnogo toga tolerišu. To su dragocene osobine i kada porastu, korisne i na drugim poljima.

Potrebna oprema
Kada devojčice nauče osnove plivanja, za šta su im na prvom času pored kupaćeg kostima potrebne i papučice (obično japanke), roditelji treba da im nabave gumenu plivačku kapu i naočare, a nešto kasnije i takozvanu štipaljku za nos - mali žičani ili plastični predmet sa gumom koji se stavlja na nos da spreči ulazak vode, jer su im pod vodom potrebne obe ruke. Zatim, potrebni su i peškir, fen, četka za kosu, šampon i kupka ili sapun... A, kada je hladno i duva vetar, obavezna je vunena kapa.

Kostimi za nastupe su ili klupski, ili ih roditelji kupuju. Članarine su ujednačene, manje-više kao za ostale vodene i umetničke sportove.

Što se tiče opreme, kupaći možete da nađete i za hiljadu dinara, i za šest hiljada, štipaljke su manje od 500 dinara, dok kape i naočare koštaju nešto više od pet stotina dinara, ali dugo traju.

Zimske i letnje pripreme

Takmičenja

Pored niza državnih prvenstava i kupova za uzraste pionirki (do 12 godina), kadetkinja (do 15 godina), juniorki i seniorki, u Srbiji se organizuju i međunarodna takmičenja. Jedno od takmičenja, pod nazivom "Memorijal Maji Kos", održava se u znak sećanja na prerano preminulu vrsnu plivačicu. Postoje i dva bala: jedan u organizaciji kluba "Sirene" iz Niša, osmišljen kao pozorišni vodeni spektakl, na kojem se skupljaju sredstva za humanitarne akcije, a drugi je "Novogodišnji bal na vodi", u organizaciji kluba "Tašmajdan", poslednje nedelje u godini.

Neki klubovi se "odmaraju" leti, dok drugi pauziraju tokom zimskog raspusta. Devojčice odlaze na letnje, a često i na zimske pripreme. Na taj način, vrlo rano stiču samostalnost i sposobnost organizacije. Još ako dobiju poziv za neki od međunarodnih turnira, imaju prilike i da "upoznaju svet". Sve to finansiraju roditelji - koliko ko može, i kako može.

Neophodna pomoć
* Dobro organizovanom Savezu za sinhrono i umetničko plivanje u pomoć priskače i Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije (prelepi bazen u Košutnjaku, u Nacionalnom trening centru, na raspolaganju je reprezentativnim selekcijama).
* Sekretarijat za sport i omladinu je uvek raspoložen za finansijsku, kao i bilo koju drugu potporu kada je u pitanju niz odličnih međunarodnih takmičenja u Beogradu.
* Nišlijama finansijsku pomoć pružaju tamošnja opština Palilula, Crveni krst i Gradska opština «Pantelej», kao i JKP "Naissus", pa roditelji ne snose troškove prevoza na relacijama po Srbiji.
* Ani Cekić, reprezentativki Srbije u sinhronom plivanju, jednim delom je finansijski pomogla i opština Stari Grad u Beogradu, na čijoj teritoriji je njen klub - "25. maj".



Željka Zebić