Ogledalo – važna igračka za bebu

Većina roditelja se uplaši kada vidi da se dete približava ogledalu, jer bi moglo da ga razbije i ozbiljno se povredi. To je, svakako, moguće, ali zato treba preduzeti određene mere da se to spreči, a nikako uskraćivati detetu korišćenje ogledala.

Prve bebine reakcije na ogledalo su, uglavnom, čuđenje, strah i radoznalost, pa je zato dobro da pored bebe bude majka, otac, ili neka druga poznata odrasla osoba, kako bi ih videla u ogledalu.

Osmeh na njihovim licima u ogledalu će smiriti dete, i ono će nakon plača takođe početi da se smeši. Neka deca odmah dobro reaguju, dodiruju lik u ogledalu, pokušavaju da ga "izvuku ili sklone" sa ogledala, ljube ga... što nikako ne znači da je dete narcisoidno, kako većina roditelja pomisli. Ovo je samo jedna od faza odrastanja kroz koju dete prolazi, i treba mu omogućiti da to uradi na pravi način.

Tamo sam ja

Najbolje je da ogledalo bude pričvršćeno za zid, da ne može da padne, i dovoljno veliko da dete može da vidi sebe u celini, i bar lice majke pored sebe. Kako u ovom uzrastu deca puze, ogledalo treba da bude postavljeno nisko, da bi dete moglo da ga koristi kada poželi. U slučaju da nema mogućnosti za to, treba mu dati plastično ogledalo veličine 30x40 centimetara (ovakva ogledala mogu da se nađu u prodavnicama dečjih igračaka), u kome će moći da vidi svoj lik.

Put ka samostalnosti

Ogledalo i igra pred njim će biti dobra motivacija da se dete iz četvoronožnog položaja uspravlja bez hvatanja za nešto, kako to inače radi. Takođe će ovde napraviti i prve korake u stranu, bez pridržavanja, što je od velike važnosti za razvoj pravilne šeme hoda. Posmatrajući sebe u ogledalu, dete polako shvata da je odvojeno od majke, što je put ka njegovoj samostalnosti.

Kada će prepoznati sebe - zavisi od zrelosti deteta. Ovo je dug proces, i odvija se u periodu između prvog i drugog rođendana. Do tada, većina dece ima svest da je to njihov odraz u ogledalu, a ne neki stranac.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut - fizioterapeut