Promena ponašanja je u tim godinama normalna pojava i tu je, kako smatra neuropsihijatar Tanja Raičević, vrlo važno umeti tačno proceniti da li je to samo životna faza ili je dete počelo da se drogira. Pošto adolescencija vuče u drugačije ponašanje i bunt protiv autoriteta, dete treba posmatrati i biti s njim da bi se uočila razlika.

Roditelj koji redovno "prati" svoje dete neće imati problem da napravi razliku, ali za one koji ne znaju ili kojima je lakše da misle da je sve u redu, evo nekih znakova na koje treba da obrate pažnju.

Kasnije dolaženje kući može da bude pokazatelj, mada je tinejdžerstvo doba kada se počinje sa izlascima. Zatvaranje u sobu opet samo za sebe ne mora mnogo da znači, ali i može da bude pokazatelj da dete želi nešto da sakrije i da je okrenuto sebi. Promena društva je već konkretniji pokazatelj i treba da se postavi pitanje zašto je došlo do toga.

"Odsustvo deteta u kući, i fizičkog i psihičkog, glavni je kriterijum za promenu ponašanja kod narkomana. Kada zavisnost već uzme maha, dete dobija zapušten izgled, uske zenice, mada danas mladi stavljaju kapi za oči. Kod nekih postoji crvenilo oko nosa, izbodene vene u zavisnosti od toga čime se drogiraju", kaže za "Blic" dr Raičević, šef intenzivne nege u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj.

Ona dodaje da postoje neki specifični pokazatelji za različite droge. Na primer, oni koji konzumiraju marihuanu, imaju crvene oči, jedan specifičan zadah i zatvaraju se u sebe, dok oni koji konzumiraju ekstazi postaju hiperaktivni, ubrzani, jako se znoje, uzimaju dosta vode, imaju krvave beonjače...

Drugačije mišljenje ima psihoterapeut Zoran Milivojević koji smatra da “promena ponašanja u tinejdžerskom periodu dolazi kao neminovna stvar i da ima puno lažnih znakova koji mogu da uplaše roditelja”.

Roditelji su već dovoljno paranoični prema pubertetlijama. Depresija, emotivno nezadovoljstvo i popuštanje u školi mogu da se jave i sami od sebe. Po njemu, jedini siguran pokazatelj je testiranje mokraće na drogu, bilo da to roditelj uradi krišom, bilo da je to u dogovoru sa detetom. Postoje razni testeri koji detektuju razne vrste droga i daju rezultat posle samo nekoliko minuta.

"Važan je odnos roditelj-dete i da se dete redovno prati jer ćete tako najbolje uvideti razlike. Isto tako, preporučujem u svakom trenutku razgovor deteta sa roditeljem na temu droge, kao što ja radim sa svojim detetom. Imam dogovor sa svojim sedamnaestogodišnjakom da kad god mi deluje sumnjivo, da urin na analizu i to smo već nekoliko puta uradili", priča Milivojević.

Zašto deca uzimaju drogu

Iskustvo doktora u Drajzerovoj pokazuje da deca počinju da uzimaju droge najčešće u 16. i 17. godini. Ponekad je to iz čiste radoznalosti, ponekad da bi ih prihvatilo društvo, a nekad je to želja da se dodvore suprotnom polu ili nekad da se "opuste" ako su nesigurni.

"Kada dođu kod nas na razgovor, prvo ih pitamo da li znaju da droge izazivaju zavisnost. Ono što je poražavajuće je to da svi kažu da znaju, ali da su mislili da oni neće imati krize", kaže Tanja Raičević.

Droga može da uništi ili teško ošteti složene mreže nerava i krvnih sudova u mozgu, pokazuje studija naučnika Univerziteta u Rostoku (Nemačka).

Prvo sistematsko istraživanje mozgova umrlih od droge, kojim je obuhvaćeno 200 osoba starih od 15 do 45 godina, pokazuje da konzumiranje narkotika tokom dužeg perioda uzrokuje prevremenu degeneraciju mozga. Nemački naučnici su, između ostalog, zabeležili odumiranje nervnih ćelija, kao i smanjenje broja veza između neurona. Veliki broj nervnih puteva kod ovih ljudi bio je potpuno uništen.

"Na krvnim sudovima smo primetili promene karakteristične za prevremeno starenje", kaže stručnjak za sudsku medicinu i jedan od autora studije Andreas Bitner. On se kritički izrazio povodom činjenice da je konzumiranje kanabisa (hašiš i marihuana) kod mladih često uobičajena pojava, iako je reč o opasnoj drogi koja dovodi do upotrebe težih narkotika. Kod nekih ljudi kao posledica uživanja droge mogu da se jave psihoze.

Ne postoje lake droge

U većini slučajeva, korisnik se ne zadržava na samo jednoj drogi.

"Poznato je da ljudi koji koriste opojna sredstva imaju probleme s pamćenjem i da njihova radna sposobnost uglavnom opada, što je potvrdila i ova studija. Stručnjaci su utvrdili da je LSD najjača psihoaktivna supstanca. Doza od svega 25 mikrograma dovoljna je za određeno dejstvo. Više od 4.000 biljaka sadrži psihoaktivne supstance."

Veza između upotrebe marihuane u mladosti i pojave depresije u kasnijim godinama postoji, mada ne u svim zemljama podjednako, navodi se u studiji Svetske zdravstvene organizacije, na uzorku od 85.000 ljudi u 17 zemalja.

Depresija je jedno od najčešćih psihičkih oboljenja, sa dalekosežnim posledicama po opšte stanje obolelih, a upotreba marihuane, odnosno kanabisa, u ranom uzrastu (sa 16 godina ili još ranije) već odavno je smatrana jednim od mogućih uzroka njene pojave tokom kasnijih godina.

Šef međunarodnog tima istraživača Ron de Graf i njegova ekipa došli su do zaključka da rana upotreba marihuane, izglede da se tokom kasnijeg života oboli od depresije povećava u proseku za 50 odsto, pri čemu se ovaj procenat donekle razlikuje od zemlje do zemlje. Najizraženija međuzavisnost primećena je u Nemačkoj, Ukrajini, Nigeriji, Južnoj Africi i Novom Zelandu.