P: Moje trogodišnje dete ide u vrtić i ima problem sa griženjem. Naime, vaspitačica se žali da ne može da ga kontroliše, jer iz čista mira priđe i ugrize drugo dete. Probala sam da razgovaram sa njim, ali se on ili smeje ili sleže ramenima. Da li je to neka faza koja će proći, ili ozbiljniji problem? 

Na pitanje naše čitateljke odgovara pedagog Jelena Holcer.

O: Teško je tvrditi da je u pitanju faza, jer mnoga deca nikada ne pokažu takve manifestacije. Griženje je najčešće izražavanje emocija - deca ne umeju da na neki drugi način pokažu svoje emocije. Zato, razmislite koga vaše dete najčešće grize? Da li je to neko dete koje je njemu simpatično i drago (možda čak najbolji drug) ili, naprotiv, neko koje ga iritira i sa kojim je u čestom konfliktu? Kada mu objasnite i pokažete na koje načine treba da kanališe i pokazuje svoje i prijatne i neprijatne emocije - na prihvatljiv način i za sebe i za druge, bićete na dobrom putu iskorenjivanja ovog ponašanja. Odnosno, umesto da nekoga ugrize zato što mu je drag, objasnite detetu da je mnogo bolje da tog druga zagrli ili poljubi.

Mogući razlog za ispoljavanje ovog vida agresivnosti je ako to dete doživljava kao deo igre. Ili, kao izraz nemogućnosti da dobije ono što želi. U ovom uzrastu, dete nema jasno diferenciranu sliku dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja. Zato se služi svim sredstvima kojih se doseti. Takođe, deca grizu kada se osećaju zbunjeno, zatečeno nekom situacijom koju ne uspevaju da razreše. Odnosno, kada su suočena sa nekim promenama (dolazak nove bebe, gubitak nekog člana porodice, razvod roditelja...) u okviru svoje porodice, koje mu nisu dovoljno jasno objašnjene.

Kako pomoći detetu?

Ovo agresivno ponašanje vašeg deteta svakako je deo njegovog odrastanja. Ipak, i od vašeg stava zavisi koliko će se ova faza brzo prevazići.

Vaša ozbiljnost. Po reakciji vašeg deteta koju ste opisali, prilikom pokušaja da sa njim razgovarate, stičem utisak da on nije svestan da na ovaj način čini nešto što nije preporučljivo ili što drugima smeta. Zato, u sledećem razgovoru budite i vi ozbiljniji. To ćete postići odgovarajućom bojom glasa, mimikom, gestikulacijom, opštim stavom. Sa tri godine, dete veoma dobro razume ako mu smireno i jasno, direktno i konkretno objasnite da to ne treba da radi, jer time povređuje druge. Ponavljajte ovaj razgovor koliko god je potrebno puta.

Konstruktivan razgovor. Objasnite mu da druga deca ne vole da se on tako ponaša. Ako ga upamte po ovakvom ponašanju, prestaće sa njim da se druže i igraju, ostaće bez prijatelja. Pitajte da li bi on voleo da neko njega ugrize. Recite mu da on, verovatno, nije svestan svoje snage.

Kritika. Svakako izbegavajte uvrede, etiketiranja, grubosti. Po principu "zabranjenog voća", ponekad se deci čini da je bolje kada izazovu negativnu pažnju nego da je nemaju uopšte. Ako se na ovakav njihov stav nadovežu crtaći, koji su puni agresivnih likova, još ćete teže uspevati da im kroz zabranu agresije promenite ponašanje.

Odrasli. Osobe koje su prisutne u trenutku kada vaše dete nekoga ugrize (u vrtiću je to vaspitačica, a u kućnom ambijentu vi), trebalo bi odmah da reaguju. Priđite, udaljite svoje dete iz igre i pitajte ga zašto je to uradilo. Insistirajte na odgovoru. Pri tome, izrazito je važno da u ovom razgovoru vi uspostavite odgovarajući kontakt. Detetu ovog uzrasta je teško da verbalno objasni ono što ne ume da kontroliše. Zato, ovim kontaktom vi njega podržavate da pokuša da razmisli o svom ponašanju. Kontakt podrazumeva da pored njega čučnete, gledate ga u oči, održavate telesni kontakt (držite ruku na njegovom ramenu, na primer).

Pohvala. Kada vaše dete učini nešto dobro, pohvalite ga. Posebno budite širokogrudi kada ga hvalite u njegovim socijalnim kontaktima. Na primer, svaki put kada deli igračku sa drugom, kada zamoli umesto da otme i slično, imate razlog da ga pohvalite. Time ćete u njemu podsticati da se i dalje ponaša na prihvatljiv način.

Jelena Holcer, pedagog