Napadi besa kod dece - koji su razlozi i kako iz sprečiti?

Agresivnost je deo ljudske prirode i, u većoj ili manjoj meri, posedujemo je svi. Tako je i  za svako dete karakteristično (bilo ono sklono napadima besa ili ne), da oseća određenu agresiju.

1. Nagomilane emocije

Kada se spomene agresivnost, najčešće se pomišlja na nekontrolisane izlive fizičkog besa. Međutim, agresivna dečja ponašanja su i tužakanje, ogovaranje, diskriminacija...

Osim toga, možemo biti agresivni i u mislima, rečima i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno. Za decu predškolskog uzrasta je karakteristično da bes može biti izazvan brojnim emocijama kao što su usamljenost, bespomoćnost, strah, povređenost... sa kojima dete ne uspeva da se izbori. Takođe, fizičko nasilje se javlja i kao nemogućnost da dete rečima razreši svoj problem, jer još uvek nije verbalno vešto.

Vaš izbor: Predložite detetu da, kada se nađe u situaciji koja u njemu izaziva bes, pokuša da najpre izbroji do 10. Biće mu teško da se ovih sugestija seti u nekom, za njega kritičnom trenutku, ali će vaše uporno ponavljanje i podsećanje doneti rezultate.

Jastuk za udaranje. Izdvojte jedan jastuk i proglasite ga vašim porodičnim džakom za udaranje, ili pak odredite to kao detetov lični jastuk ukoliko ono jedino u vašoj porodici ima potrebu za ovakvim pražnjenjem.

Igrajte se besa. U igrama sa detetom postavite vaše svakodnevne situacije u kojima dete besni. Na primer: "Sada ćemo malo da se igramo kupovine, ti si mama i hoćeš kući, a ja sam dete i hoću da ostanem u parku, odmah, hoću sada, odmah, aaaaaaaaaaa!" Imitirajte dete, promenite glas, uložite napor da ga iznervirate onoliko koliko ono obično iznervira vas. Uvek koristite realne situacije iz vaše svakodnevice.

2. Pridobijanje pažnje

Jedan od razloga za agresiju je i pokušaj pridobijanja roditeljske pažnje. Kada dete shvati da njegovi ispadi u ponašanju primoravaju roditelje na reakciju (na primer, počnu više vremena da provode sa njim, postavljaju nova pravila ponašanja, pokazuju veće interesovanje za detetov unutrašnji svet...), ono nastavlja da pridobija njihovu pažnju, makar i na ovaj negativan način. U očima deteta i to je bolje nego da pažnja ne postoji uopšte.

Vaš izbor: Uvek imate izbor kako ćete na neko dečje ponašanje vi da odreagujete. Ali, ponekad najlakši izbor snosi najveće posledice. Na primer, kada vaše dete u samoposluzi urla od besa jer hoće baš određenu čokoladu koju vi ne želite da kupite, koji su vaši izbori?

Kupite čokoladu. U tom trenutku pozitivni aspekti ovakvog vašeg izbora su: dete prestaje da viče, smiruje se, niko vas ne posmatra sa sažaljenjem, i sve se završava relativno mirno. Negativni aspekti ovog vašeg izbora su: dete spoznaje da sa vama može manipulisati, pronašlo je način ispunjenja svojih želja i ubuduće vaš autoritet se opasno poljuljao... Odnosno, kada mu jednom "upali", i u sledećoj sličnoj situaciji postupiće na isti način.

Ne kupite čokoladu. Sada rizikujete da napad besa potraje, i da vaši živci budu sasvim blizu "pucanja". Pozitivno je što će dete shvatiti da postoje granice ponašanja koje vi ne dozvoljavate, da vi niste ravnopravni i da ste u određenim prilikama vi uporniji od njega.

Objasnite. Izbor je i da prilikom besa vi čučnete do njegovog nivoa (da budete u istoj visini) i kažete mu: "O ovome ćemo razgovarati kada stignemo kući. Možemo se o svemu dogovoriti ali u ovom trenutku ne mogu (ne želim, nemam novca, imamo kući već jednu čokoladu... ) da kupim to što ti želiš..." Uverite ga da se neka vaša odluka neće promeniti samo zato što on plače ili stalno nešto traži.

Nečinjenje je, takođe, činjenje. Kada ignorišete napade besa svog deteta, na prvi pogled može izgledati da ne činite ništa. Međutim, to je često najviše što možete da učinite, i upravo ono što je za dete najbolje. Ovim 2nečinjenjem" vi mu poručujete da neko njegovo ponašanje nije prihvatljivo. Za dete predškolskog uzrasta, kada su napadi besa i najizraženiji, vaše ignorisanje predstavlja veliku kaznu. Dete tada ne dobija pažnju koju želi da privuče, a bol koji zbog toga oseća će upamtiti. Zato što ne želi da ga ponovi, nesvesno će u sledećim sličnim situacijama potražiti sopstveno drugačije ponašanje.

Napadi besa kod dece - koji su razlozi i kako iz sprečiti? Foto: Shutterstock

3. Nepostojanje granica

Detetu su potrebne jasne granice o tome koje je ponašanje dozvoljeno, a koje ne. Kada toga nije svesno, ono lako postaje razdražljivo, jer veruje da mu je sve dopušteno. Zato, u prvoj prilici (najčešće je to vršnjačko okruženje) gde njegova reč nije zakon, ono postaje agresivno. Tada se javlja i prva frustracija, jer dete ne razume zašto vršnjaci ne ispunjavaju njegove želje, kada to mama i tata uvek čine. Jasnim i preciznim pravilima vi uspostavljate svoj autoritet.

Vaš izbor: Objasnite detetu zašto nešto od njega zahtevate. Važno je da razume da vaši zahtevi nisu rezultat vašeg trenutnog raspoloženja, već da za njih imate odgovarajuće razloge.

Komunikacija. Osećanje da sme slobodno da izrazi svoje mišljenje i neslaganje sa vama ključni su za razvijanje pozitivne slike o sebi. Deca odrastaju i grade svoju ličnost, između ostalog, i tako što se suprotstavljaju svojim roditeljima. Uvažite njegovo mišljenje. Na primer, ako je želja vašeg deteta da još malo ostane kod druga da se poigra, možete mu dozvoliti kratko produženje. Međutim, kada istekne vreme tog prvog produženja, pokažite doslednost.

Budite dobar, neagresivan primer. Isključite fizičko kažnjavanje. Dečja agresivnost je najčešća kada i ono samo doživljava nasilje. Deca uče oponašajući, ali ne ono što im govorite da treba da rade, već ono kako se vi sami ponašate.

Pronađite drugi način. Naučite dete da konstruktivno izražava ljutnju. Podstičite ga da vam ispriča šta ga je naljutilo, da izbaci iz sebe agresiju tako što će vam nešto nacrtati, istrčati se po parku...

Preusmerite njegovu energiju. Uključite dete na sportske aktivnosti. One će mu pomoći da agresiju transformiše u društveno prihvatljivu i mnogostruko korisnu energiju.

Negujte pozitivan stav. Podržavajte pozitivno ponašanje svog deteta. Kada pristane da deli sa vršnjacima svoje igračke, pokaže empatiju ili nekome ukaže pomoć – pohvalite ga. Takođe, kada vidite da je nervozno, da pokušava da se izbori samo sa sobom, da mu je zbog nečega teško i da, u nekim za njega nezgodnim situacijama, odreaguje na drugi način, osim agresijom, pohvalite ga.

Kako bi reagovao neko drugi. Predložite detetu da, kada se oseti besno, pokuša da se seti kako bi u istoj situaciji reagovao neko u koga ima poverenja, na primer mama ili neki njegov uzor...

Kontrola kvaliteta vremena. Agresivni vršnjaci će pružiti model za oponašanje i vašem detetu. Neprimerena količina filmova ili preterano igranje kompjuterskih igara punih nasilja predstavljaju destruktivne sadržaje koji se skladište u dečjoj podsvesti. Rasterećenje podsvesti najčešće znači sve destruktivnije ponašanje dece.

Samopouzdanje. Iako često izgleda potpuno suprotno, agresivci imaju malo samopouzdanja. Zato, pružite podršku svom detetu. Ono razmišlja i oseća drugačije nego vi. Pokušajte da se barem na trenutak stavite u njegovu kožu, i shvatićete da biste možda i vi rado vrištali od besa. Pri tom, ono još uvek ne poznaje mehanizme suočavanja sa sopstvenim željama i potrebama. U mnogo čemu ono potpuno zavisi od vas, i to ga može činiti dodatno nesigurnim. Sa druge strane, omogućiti detetu da ispoljava svoje emocije je veoma važno. Zaslužuje da se potrudite i uložite svoje vreme i napor. 

Ukoliko detetu pomognete da svoju agresiju usmeri na odgovarajući način, podržite ga da je ne potiskuje, već ispoljava, budete mu podrška i sagovornik, a pri tome postavite jasne granice ponašanja – do eksplozivnog ispoljavanja besa ne mora ni doći.

Jelena Holcer, pedagog