Naime, u prvoj godini života polne razlike u ponašanju dece nisu primetne. Ipak, zahvaljujući tome što se od samog početka dečacima više toleriše agresivnost, nestašluk, istraživački duh... a devojčice se podstiču da budu mirnije, poslušnije, da se ne tuku, ne ljute... već u drugoj godini možemo primetiti prve polne razlike među decom.

Podrazumeva se da savremeni roditelji pokušavaju da maksimalno osveste svoje lično ponašanje i izbegnu stereotipe u vaspitavanju dece, odnosno, da ih tretiraju, najpre, kao decu a tek potom kao pripadnike određenog pola. Uprkos tome, stereotipi okruženja se reflektuju u nesvesnom delu detetove ličnosti. Kasnije, tokom odrastanja, kada dete dođe u značajniji kontakt sa vršnjacima, njihov uticaj će takođe biti značajan faktor doživljavanja sebe samog.

Podrazumeva se da su individualne razlike velike, ali orijentaciona šema razvoja dečjeg poimanja sopostvene seksualnosti može se posmatrati kroz nekoliko faza. Iako neka deca nikada ne pokažu znake određene faze, proces doživljavanja i razumevanja svoje polnosti dešava se svakom detetu.

  • Oko druge godine ili malo kasnije deca znaju kog su pola i umeju sebe da definišu kao pripadnika tog pola ("ja sam dečak" ili "ja sam devojčica"). Takođe, uspevaju da prave razlike između muškaraca i žena po spoljašnjim manifestacijama, kao što su odeća i frizura.
  • U trećoj ili četvrtoj godini već razumeju da postoje i genitalne razlike između muškaraca i žena, iako to ne uspevaju da verbalno objasne.Nakon treće godine dete ima određenu predstavu o svojim genitalnim organima (čemu služe, po čemu se razlikuju od onih koje imaju pripadnici drugog pola, kako izgleda...), a zahvaljujući tome što još uvek nema iskustvo stida, često se oseća slobodno i da započne razgovore na temu seksualnosti.
  • Oko četvrte godine deca različito doživljavaju svoje polne organe. Devojčice se ponekad ponašaju kao da su uskraćene, ili se žale na svoje polne organe jer ih doživljavaju kao nedostatak. Ovakav stav proizilazi iz nedovoljne informisanosti i onih nesvesnih a usvojenih stereotipa okruženja u kome rastu.
  • Oko pete godine počinju heteroseksualne igre, posebno one koje uključuju imitiranje odraslih (mama i tata, igra doktora...), kao i sve one koje uključuju pokazivanje svojih ili tuđih genitalija.
  • Oko sedme godine, dete je zasitilo svoju osnovnu radoznalost pa se sada manje zanima za anatomske razlike i seksualnost, uopšte.

Međutim, za celokupno prihvatanje sopstvene polnosti i seksualnosti izrazito je važno kako se vi, kao roditelji postavite. Naime, polje seksualnosti je buran i dugotrajan proces a od toga kako će dete uspeti da sagleda sebe kao polno biće uveliko će zavisiti njegova seksualnost u odraslom dobu. Tako, vi danas utičete na odnose koje će dete prema sebi i svom polnom identitetu, kao i prema budućim partnerima imati u budućnosti.

1. Ponašajte se "prirodno"

Budite opušteni prema "polnim" i seksualnim igrama u predškolskom uzrastu jer njihovo grubo prekidanje stvara kasniju nesigurnost.

2. Budite dobar primer

Nemojte se stideti svog tela i razgolićenosti, (na primer, nemojte se uspaničiti ako dete "upadne" u kupatilo dok se tuširate).

3. Vaše barijere stida nisu i detetove

Kada beba sa dva ili tri meseca otkrije svoje ruke to izaziva veliko oduševljenje njene okoline. Svi odrasli to tumače kao veliki korak u njenom razvoju. Beba zatim postepeno uspostavlja vezu i sa ostalim delovima svog tela. Polni organi za malo dete, otuda, nisu ništa (ni manje ni više) zanimljiviji od ostalih delova njegovog tela. Ono što njih čini toliko zanimljivima jeste upravo reakcija okoline na ova dečja istraživanja.

4. Razgovori

Sa razgovorima na temu seksualnosti poželjno je da započnete (ako ih dete ne započne samoinicijativno ranije), već oko četvrte godine. Tada:

  • Budite sigurni da su ovirazgovori neophodni. Razmislite: ako ih dete ne vodi sa vama, ko mu kao sagovornik preostaje? Ukoliko o seksualnosti saznaje od vršnjaka moguće je da će biti dodatno zbunjeno jer vršnjaci mogu imati još zamagljenije i pogrešnije predstave nego što ih ima ono.
  • Naoružajte se strpljenjem. Naime, edukacija o seksualnosti se ne može "odraditi" jednim razgovorom pre ulaska u pubertet, kako misle mnogi roditelji. Seksualno sazrevanje počinje od samog rođenja. Dakle, vi svoju decu seksualno vaspitavate već od prvog dana njihovog života, bili toga svesni ili ne.
  • Iskreni i konkretni odgovori. Deca koja slobodno postavljaju pitanja i na njih dobijaju istinite, jednostavne odgovore primerene njihovom uzrastu, imaju pozitivniji stav prema sopstvenoj polnosti i seksualnosti. Za razliku od njih, deca kojoj su uskraćena objašnjenja razvijaju sopstvena, samim tim često i pogrešna tumačenja kao što su, na primer: žena ostaje u drugom stanju ako proguta neki predmet, ili ako mnogo jede (kada postane debela rodiće dete...). Zato, uvek odgovarajte tačno, primereno uzrastu. Zapravo, ne postoji opravdanje da detetu u bilo kom uzrastu nudite odgovore o kupusu, rodama i slično. Ko je zreo za pitanje, zreo je i za odgovor.
  • Izbegavajte odgovore koji to nisu. Podstičite dete da pita sve što želi. Ovo pravilo se tiče ne samo seksualnosti već uopšte svega što vaše dete tek treba da upozna. Iako neka deca "preskoče" ovu fazu nezgodnih pitanja, češće se dešava da se ona ciklično ponavljaju, tj. da ih deca svakih nekoliko meseci postavljaju roditeljima. Utoliko je važnije da vaši odgovori budu konkretni i iskreni. Kada kažete detetu: "Mali si ti za to", ili: "Ti to ne možeš da razumeš", ili na pitanje: "Odakle dolaze bebe?", vi kažete: "Ne znam" -  samo dodatno pojačavate njegovu radoznalost. Dete u predškolskom uzrastu veruje da vi sve znate, i kada na neko pitanje odbijete da odgovorite ili to uradite očigledno neiskreno, ono misli da se u tom odgovoru koji ne želite da sa njim podelite krije neka velika tajna. Takođe, čak i kada odbijate da odgovarate na "nezgodna" pitanja, (misleći, na primer, da će uskraćivanjem odgovora dete prestati da pita ili vam je neprijatno da o tome govorite...), vi i tada utičete na njegovu svest o sopstvenoj seksualnosti. Samo u slučaju da nešto zaista ne znate, priznajte da ne znate. Potražite odgovor i kada ga nađete, recite ga detetu. Ako vam je neprijatno ili nemate vremena za razgovor - upravo mu tako i kažite i odložite taj razgovor za prvu sledeću priliku. Osim toga, ako prepustite detetu da se bez vašeg učešća uči sopstvenoj seksualnosti, rizikujete da uskoro počne da oseća stid ili otpor prema svome telu, a time i svom polu, što može dovesti do brojnih problema.

Važno je da propratite i ovaj aspekt njihovog razvoja razumevanjem svih onih često zbunjujućih i bolnih faza odrastanja, aktivnom podrškom i primerenom komunikacijom.

Deca nisu aseksualna bića

Ogromna ljubav koju deci pružamo je neprocenjivo dragocena, ali je neophodno da budemo svesni unutrašnjeg sveta deteta. Danas znamo da je činjenica da su neke od detetovih najranijih potreba ne samo one za presvlačenjem i hranom, već i potreba za dodirom, nežnošću. Slično tome, dete ima svoju seksualnost već po rođenju. Pojedina istraživanja su to i naučno dokazala. Na primer, po nekima od njih (Masters 1982.) ultrazvučni pregledi ukazuju da se kod muškog fetusa erekcije dešavaju i nekoliko meseci pre rođenja, dok se vaginalno lučenje kod devojčica uočava već 24 časa posle rođenja. Takođe, dečaci imaju erekcije tokom prve godine života, a neki se sa erekcijama i rađaju.

Sve su to nesumnjivi znaci da naša deca, bez obzira što toga nismo svesni, (posebno u najranijim godinama), nisu aseksualna bića.

Pedagog Jelena Holcer