Odvikavanje od pelena predstavlja veliku stvar i za roditelje i za decu. U čemu je tajna uspeha? Najviše u strpljenju! Privikavanje na nošu zavisi od psihičke i emocionalne spremnosti deteta, a ne samo od određenog uzrasta, kako mnogi smatraju. To je individualno. Prepoznavanje signala koje telo šalje detetu je moguće ponekad već sa osamnaest meseci, ali je kontrola mišića još uvek nedovoljna da zadrži mokraću makar i za sekund duže nakon što se bešika napuni. Jedan od signala koji ukazuje na spremnost deteta za privikavanje na nošu je, na primer, da vam se dete obrati pošto je piškilo u pelenu, tražeći da ga presvučete. Doduše, malo je zakasnilo, ali je to pokazatelj povezivanja reči sa činom.

Spremni za "operaciju"

Najvažnije je da vi budete spremni za «operaciju» pod nazivom privikavanje na nošu. To znači da skupite dovoljno energije i organizujete vaše vreme - kako biste svakog dana, i to bar tri meseca, ohrabrivali dete za boravak na noši. Smatra se da je leto idealno doba za odvikavanje od pelena - zbog toplog vremena, trčkaranja bez odeće, opuštenije atmosfere... Ipak, ako primetite da vaše dete ovog leta nije spremno na tu «avanturu», što vam jasno daje do znanja, morate da shvatite kako od njega tražite nemoguće. Nemojte da se obeshrabrite ako od drugih roditelja čujete da je njihovo dete u tom uzrastu već uveliko koristilo nošu i imalo suve gaćice. I vaše dete će jednog dana da zaključi kako je noša bolja od mokre pelene na guzi.

Korak do noše

Kada odlučite da krenete sa privikavanjem na nošu, počnite sa velikom dozom humora i pozitivnim odnosom prema tome. Evo nekoliko koraka za lakše «suočavanje» sa nošom:

* Odaberite dan kada ćete krenuti sa privikavanjem. Možda je idealan onaj dan kada nemate planove za boravak van kuće.

* Prestanite sa upotrebom pelena (osim noću, kao i za spavanje u toku dana). Obucite detetu gaćice sa likovima iz crtaća koje voli.

* Stavite dete na nošu onda kada mislite da će imati veliku nuždu, ili kada vam daje signale. Ako posle sedenja na noši ne obavi nuždu, ipak ga pohvalite i recite mu da kasnije može ponovo da pokuša.

* Pet minuta je dovoljno za sedenje na noši. Možda je bolje da dete ne sedi predugo, kako ne bi pomislilo da je zbog nečeg kažnjeno.

* Naučite dete da nakon korišćenja noše pere ruke. To će mu sigurno biti zabavan deo rutine.

* Eksperimentišite šta «pali» kod vašeg deteta kada je u pitanju pohvala zbog «dobro obavljenog posla». Deca uvek vole ako im tada kažete da su «veliki».

* Nemojte se stideti da detetu pričate kako i vi idete u WC i šta tamo radite. Vi ste mu uzor, pa će mu sigurno i to biti podsticaj za korišćenje noše.

Nezgode se događaju

Sigurno ćete biti veoma ponosni kada vaše dete nauči da koristi nošu, ali povremene «nezgode» se ipak događaju. Morate razumeti da taj proces uključuje detetove dobre, kao i loše dane, zaboravnost ili zaigranost.

Nemojte da se ljutite

Deci se ne događaju nezgode zato što žele da naljute roditelje. Nemojte nikada da obeshrabrite dete ili da ga osramotite. Pokušajte samo da mu objasnite da je ovog puta zaboravilo, ali da će sledeći put sigurno brže stići do noše ili WC-a.

Ne žurite

Podsećajte dete da se opusti i polako obavlja nuždu. Potpuno ispražnjena bešika može da spreči male nezgode.

Podsećajte mališana

Nezgode se događaju kada se deca zaigraju ili su udubljena u neku aktivnost, pa ih ona mnogo više zanima od odlaska na nošu. Da biste to izbegli, ponudite detetu nošu. Na nju je uvek stavljajte ujutru, posle ustajanja, kao i pre polaska napolje i pre spavanja. Osim toga, pratite «signale» svog deteta.

Budite spremni

U toku perioda privikavanja, uvek imajte rezervnu odeću pri ruci. Obratite pažnju na izbor obuće (neka to budu sandalice od materijala koji je lako oprati i koji se brzo suši).

Nema razloga za brigu i žurbu. Kako reče jedan naš stručnjak: «Koliko školaraca znate koji trčkaraju okolo u pelenama? Verovatno nijednog». Zato se naoružajte strpljenjem i sačekajte trenutak kada vaše dete odluči da je noša bolje mesto za obavljanje nužde od pelena, a onda mu pomozite i istrajte.

Kako da znate da li je vaše dete spremno za nošu?

Dok to vreme ne dođe, postavite sebi nekoliko pitanja, koja će vam pomoći u rešavanju zagonetke: «Da li je moje dete spremno za nošu?».

â—˜ Da li vašem detetu ostaju suve pelene dva sata ili duže tokom dana, ili se ujutru budi suvo?

â—˜ Da li je vaše dete zainteresovano za nošu, WC ili oblačenje gaćica?

â—˜ Može li vaše dete da razume jednostavne naloge, poput: «Idemo do WC-a».

â—˜ Da li vam dete postavlja jednostavna pitanja?

â—˜ Da li vaše dete ima određeno vreme u toku dana kada obavlja veliku nuždu?

â—˜ Da li je detetu neprijatno kada su mu mokre pelene?

â—˜ Da li vaše dete može samo da spusti gaćice i ponovo ih navuče?

Ako ste na većinu pitanja odgovorili sa: «Da», vaše dete je verovatno spremno za odvikavanje od pelena. Ali, ako su odgovori uglavnom: «Ne», onda sačekajte izvesno vreme, naročito ako vašem mališanu predstoji neka druga velika promena, poput upisa u vrtić, rođenja bate ili seke, selidba...

Reč stručnjaka

Vanja Nenadović, dečji psiholog

â—˜ Veoma je važno da roditelj ne bude opterećen kalendarskim uzrastom deteta, kao pokazateljem njegove spremnosti da odbaci pelene, već da sledi njegove znakove spremnosti za to (navedene u tekstu). Svako dete je primer za sebe. Zato ignorišite komentare rođaka i komšija, tipa: «Moje dete je sedelo na noši već sa šest meseci».  

â—˜ Roditelj treba da vodi računa i o sopstvenim znakovima spremnosti. Upustite se u odvikavanje od pelena kada imate dovoljno energije i vremena za to.

â—˜ Važno je imenovati radnju, kako bi se kod deteta asocirao nagon za pražnjenjem uz pomoć odgovarajućih reči. Naime, kada prepoznate signale kod vašeg mališana, imenujte ih: «Da li ti se kaki? Hoćemo li sada da idemo da kakimo?» i slično. Takođe je važno imenovati i aktivnost, kako bi dete povezalo nagon sa aktivnošću (kada oseti signal - odlazi u WC, svlači se, seda na WC šolju/nošu). U pitanju je proces učenja, stoga treba puno puta ponavljati iste reči, odnosno rečenice u svakodnevnim situacijama. Svakako, nije poželjno da se koriste reči sa negativnom konotacijom («prljavo», «smrdljivo»). One mogu da učine da se dete oseća neprijatno, prljavo...

â—˜ Mama i tata su glavni model za sve, čak i kada je reč o  odvikavanju od pelena i navikavanju na korišćenje noše. Deca uče gledajući u roditelje. Zato se ne ustežite da pokažete detetu kako i vi sedite na WC šolji, kao i da objasnite šta radite.

â—˜ Nikada nije uputno biti strog, kažnjavati dete za neuspehe ili ga prisiljavati na nošu. Neprijatnost ili strah, asociran za odlazak u toalet, može da stvori ozbiljne probleme - kao što su zadržavanje stolice ili urina, što može da ugrozi zdravlje deteta. Poželjno je upravo suprotno - hvaliti dete kada uspe, kao i kada vidite da je samo pokušalo da koristi nošu, iako je to bilo bez rezultata.

â—˜ Igra je sastavni deo detetovog života i način da se ono izrazi i razume svet oko sebe. Igrajte se noše sa lutkom, medom, zekom. Obucite medi pelenu, zatim gaćice. Dete treba da razume kako izgleda nova rutina. Igrom objašnjavajte vašem detetu nešto novo «dečjim jezikom». Takođe, kupite slikovnice u kojima se priča o deci koja piške/kake u nošu.

â—˜ Ako ste započeli sa odvikavanjem od pelena, a vaše dete pruža otpor, odustanite na izvestan period, a zatim pokušajte ponovo. Pričajte o noši, igrajte se «noše» neko vreme sa detetom i  lutkama. Nekada dete pruža otpor samo zato što se dešava nešto novo, ili zato što ne razume šta se od njega traži.

â—˜ Kao i u svakom drugom učenju u detetovom životu, tako i ovom pristupite sa određenom dozom sistematičnosti, zadržavajući prirodnost i pozitivan stav. Nema razloga da vam ne uspe! Deca žele da uče od starijih, žele da savladaju stvari koje rade «veliki», da bi postala deo tog sveta.